Од министра до вође криминалне групе

Кантонални суд Сарајево у понедјељак је, три дана након хапшења, одредио једномјесечни притвор Алији Делимустафићу, Јусуфу Шкријељу, Лејли Церић, Суади Хаџић и Самири Скорупан, осумњиченим за организовани криминал, односно злоупотребу положаја, прање новца и превару.

Босна и Херцеговина 14.11.2016 | 20:00 Очекује се да се Суд изјасни и у вези с расписивањем потјернице, односно одређивањем притвора за Лејлу Фазлагић, Зорана Лончара и Мирсада Делимустафића, који се налазе у бјекству.

Иначе, у полицијској акцији на територији Босне и Херцеговине у петак је ухапшено 15 особа. Оне су осумњичене да су учествовале у малверзацијама приликом купопродаје и књижења некретнина на подручју Кантона Сарајево, те да је већином ријеч о јеврејској имовини.

У оптужници је наведено и да је организована криминална група одређене некретнине књижила на особе које се воде на евиденцији матичних књига умрлих или путем лажних докумената пуномоћи.

На челу групе налазио се Алија Делимустафић, који је у тренутку хапшења код себе имао фалсификовани пасош са којим је планирао бјекство, и то – ни мање, ни више – него на Тајланд, јер су, као доказ, тужиоци у његовом стану пронашли авионске карте.

Након што је ухапшен Делимустафић је рекао да је на Тајланд мислио ићи због здравствених разлога.

Иначе, Алија Делимустафић је почетком рата у БиХ био на функцији министра унутрашњих послова тзв. Републике БиХ. За њега се веже цијели низ афера.

На Основном суду у Сарајеву током 1985. и 1987. против њега је вођен кривични поступак због оптужбе за почињено кривично дјело оштећења туђе ствари, али је пресуда била ослобађајућа.

У својству министра МУП тзв. РБиХ Делимустафић је оптужен и за злоупотребу службеног положаја због уговарања куповине 32 путничка аутомобила.

У главном граду Србије, Београду, ухапшен је на основу Интерполове потјернице због фалсификовања докумената. Године 2002. ухапшен је у акцији МУП БиХ на основу двије Интерполове потјернице, за проневјеру и фалсфиковање службених исправа, те за отмицу у Њемачкој.

Делимустафић је правоснажно пресуђен на четири године затвора 2003. године због планирања отмице Касима Бјелајца у Минхену 1996. године. Ухапшен је и 2013. године због организованог криминала, а његов брат Мирсад је тада побјегао и за њим је расписана потјерница.

Алија, Енвер и Хајрудин Делимустафић хапшени су и 2000. године због преваре “Хипотекарне банке”.

Крајем 2005. године тадашњи премијер Федерације БиХ Нико Лозанчић је искористио своје овлашћење и “помиловао” Делимустафића, ослободивши га издржавања казне. Делимустафића је “помиловао” и Живко Будимир на начин да му је казна избрисана из евиденције суда.

У посљедњем случају Делимустафић је поред себе имао цијелу армију људи, укључених у организовани криминал. Међу њима су бивша правобранитељица општине, бивши судија, бивши пратилац првог предсједника Предсједништва БиХ, помоћница начелника за стамбене послове.

Тако се бивша правобранитељица општине Стари Град Сарајево Суада Хаџић, након одласка у пензију, наставила занимати за одређене предмете, имајући увид у земљишно-књижне изводе.

Јусуф Шкријељ, бивши пратилац првог предсједавајућег Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића, осумњичен је као особа која је у склопу организоване криминалне групе блиско сарађивао с Алијом Делимустафићем.

Бивши судија сарајевског Општинског суда Лејла Фазлагић – Пашић је у бијегу и за њом је расписана међународна потјерница.

Годинама уназад су они третирани као угледни грађани, а неки од њих су страначким везама дошли до пријашњих функција.

Обрачун са криминалом каска

Како наводи социолог Салих Фочо, упркос позитивним оцјенама да је у оваквим и сличним случајевима ријеч о борби против организованог криминала, горак укус у устима оставља чињеница да све полуге у друштву држи политика.

"То је систем у којем видимо да је доминација политике, да све институције у држави не значе ништа, изузев политичких центара", каже Фочо.

Препродаја станова у овом случају само је кап у мору бројних малверзација које се дешавају протеклих више од двије деценије у БиХ.

На прсте једне руке се могу побројати они који су, рецимо, одговарали за криминалну приватизацију, бројна незаконита запошљавања у јавним предузећима и сл.

"Обрачун са криминалом касни 20 година, па се жртвују људи који нису важни политичким партијама. Због тога још немамо искрену борбу против криминала и корупције докле год се не почну хапсити људи који се налазе у врховима политичких партија", наводи психолог Срђан Пухало.

На питање РСЕ може ли се постојеће стање ријешити социолог Салих Фочо одговара: "Коначно је потребно да институције профункционирају, да оне немају никакве везе са странкама. Уколико буде доминација странака, имат ћемо контролирани хаос, гдје политике, врбујући појединце, на неки начин прикривају све то што се збива и покушавају себе оправдати и показати као да су они ти који желе успоставити ред, а у суштини производе хаос и неред".

Социолог Драго Вуковић каже за БН телевизију да је веома лоша порука грађанима БиХ да се криминал функционера држи у ладицама, а активира так када они изгубе политичку моћ.

“Недопустиво је да кривична дјела људи на позицијама стоје у ладицама, а онда кад више нису на положају да се ладице отварају. Морамо да се навикнемо да су сви једнаки пред законом и да се процесуирају и предсједници, премијери, министри...”, каже Вуковић.

Он оцјењује да живимо у криминогеном друштву, гдје су незаконите радње постале начин живота.

"Врло је забрињавајуће за једно друштво да је извор криминала и корупције у органима власти и у моћним појединцима. То је јако лош знак за будућност сваког друштва. Политика се мора ослободити те врсте моћи која генерише криминал и корупцију, али тај процес биће јако дуг”, закључио је Вуковић за БН телевизију.

Ако је за утјеху, чини се да је линија између угледних грађана и криминалаца веома танка, баш као и стрпљење грађана да иза решетака виде креаторе своје покрадене будућности.

Извор: РСЕ/БН телевизија