У Републици Српској је све тише и тише

То што Милорад Додик отворено најављује стварање осветничке 'Црне књиге' никога није превише узбудило.

Република Српска 14.11.2016 | 08:22 „СНСД ће се позабавити свима онима и саставити листу имена - Црну књигу, свих оних који су икада и на било који начин наштетили СНСД. Општине у којима нисмо побиједили, неће бити наш приоритет, видјећемо да ли ће тамо уопште одлазити наши министри и како ћемо одржавати било какву комуникацију са њима, све док се стање у тим општинама у којима нисмо на власти не консолидује“.

Ово је само дио говора предсједника Републике Српске и предсједника Савеза независних социјалдемократа, Милорада Додика са сједнице Главног одбора ове странке.

Овакве листе нису прве, а како се чини – нису ни посљедње.

Прве је састављао генерални секретар странке, Рајко Васић- посљедњи министар информисања у Влади Републике Српске, који је сугерисао предсједнику ономад - ко је подобан, а ко неподобан.

Књига 'издајника'

Након тога на ред је стигла цијела књига потенцијалних „издајника“ под називом „Рушење Републике Српске – теорија и технологије преврата“, аутора Стефана Каргановића. Ово својеврсно издвајање и јавно именовање „непријатеља уставног поретка“ са именима политичара, новинара, интелектуалаца, објављено је на официјелној интернетској страници СНСД-а.

Каргановић је својевремено тврдио да у РС-у дјелују лажне невладине организације „које треба да буду у приправности да би се на миг иностраних наредбодаваца укључиле у подстицање нереда и подривање уставног поретка“.

Никаквих нереда било није, као ни „урушавања уставног поретка“, иако је од објављивања овог памфлета прошло скоро четири године.

Питање заштите оних који су се нашли на листи, како су је у Бањалуци звали - листи за одстрел, никада није ни поменуто.

Гдје нестају људска права у систему који сопствене грађане назива „издајницима“, јавно их „таргетира“, а политичка права постају само дио млаке борбе у заштити сопствених интереса? Ко одређује „подобност“ и „неподобност“ оних готово 50 посто становника Српске који нису подржали СНСД и Милорада Додика?

Систем репресије

Бањалулчка новинарка Гордана Катана сматра да је скандалозна најава да се не контактира са општинама у РС у којима на власти није СНСД.

„Додик се понаша управо онако како се понашао у вријеме предизборне кампање, а то је систем репресије у којем ненародно дијели и људе и општине на оне гдје је СНСД, те на оне на које СНСД нема утицаја. У РС доминира систем репресије и према појединцима, а сада и према општинама. Али, за разлику од досадашњех етикетирања, ово је први пут да то ради странка. До сада је предсједник СНСД за то користио и плаћао друге.

Овдје се не ради само о новинарима, с којима поступа како му је воља - у питању је цијели систем грађанских права, за које су локалне НВО преслабе да их бране, а опозиција у РС се понаша стерилно. Шта је наредно? Да ли ће неко моћи и слободно да пуца у све оне који нису по 'укусу' владајућој гарнитури? Не смијемо заборавити ни правосуђе, у којем можемо остати 'заглављени' годинама, јер је и оно под контролом власти... Видјели смо већ таквих примјера. Власт је већ направила законске оквире за обичне грађане РС из којих не могу изаћи. А посебно морам истакнути да је најгоре када се дио јавног сервиса из Бањалуке укључи у 'етикетирање' некога. Е, то је већ најгори облик прогањања и етикетирања“, закључује Катана.

Опозиција шути

Александар Трифуновић, такође новинар и власник портала Бука већ је био на сличном, Каргановићевом списку.

Трифуновић тврди да је још горе да опозиција уопште не реагује на овакве најаве, те да начелници општина које нису у СНСД – ћуте. А ћуте им и предсједници.

„И моја емисија и портал су већ били на тим 'црним листама'. Најгоре је етикетирање у јавности одређене особе, које затим прелази и на породицу. Ово што се годинама ради је апсолутно недопустиво у било каквом демократском систему, поготово што систем који би требао да нас чини сигурним – не ради ништа. То смо могли да видимо и на нерјешавању свих политичких убистава у РС до сада, али и на случајевима класичног застрашивања. Мени се лично чини да је Додик погубио конце са реалношћу и не знам како ће се уопште вратити назад“, наводи Трифуновић.

Некада давно, за вријеме сукоба Тита и Стаљина, етикетирања... и у кафани се причало тихо или никако. Систем није подносио било какве „унутрашње непријатеље“, а казна за „прекршај“ била је Голи оток.

А, чини се - у Републици Српској је све тише и тише.

Извор: Ал Јазеера