Љубавни троугао - Суарез, Софија и Барса прије 14 година...!

Први дан био је ужасан... Занимљива прича из живота голгетера Каталонаца...

Фудбал 16.11.2016 | 00:00 Луис Суарез је био типичан тинејџер. Никада се није стидео да искаже све своје емоције. Када му се плакало, плакао је. Ронзао је сам у својој соби, тужан јер је био одовојен од своје девојке Софије. Браћа су покушавала да га охрабре речима:

„Прекини да цмиздриш, чека нас утакмица.“

Суарез је био убеђен да никада неће живети од фудбала. Имао је 15 година, када је играо за млађе селекције Уругваја у престоници Монтевидеу. Био је сирамашан ученик, скитао је сваке вечери, био лош на терену. Тренери у Националу били су спремни да га отерају из подмлатка овог клуба, незадовољни његовим залагањем.

Софија је била из богате фамилије, чији су родитељи били разведени. Живела је у Солимару, 24 километара далеко од Монтевидеа. Веза је отпочела као типична тинејџерска романса, са стидљивим пољупцима, али је временом постала озбиљна. Била је неколико година млађа, али и зрелија од Луиса и помогла је овом надобудном бикчићу да се смири. Побуњеник у њему је утихнуо када је она била ту.

Али, читав Суарезов свет срушио се када је Софијин отац, банкар по занимању, изгубио посао због светске економске кризе почетком 21. века, после чега се породица преселила у Барселону. Бес је пробудио у Суарезу жељу за осветом.

Замолио је агента Данијела Фонсеку да му помогне да оде у Барселону. Некако су успели да ишчачкају новац и купе авионску карту, а Луис Суарез је у престоницу Каталоније стигао само са једним малим кофером у руци. На аеродрому Ел Прат није успео да прође поред имиграционих службеника који су га испитивали сатима.

„Нисам имао ништа са собом, стигао сам у белој кошуљи, а нос ми је крварио. Софија ме је чекала на аеродрому, али је лет каснио два сата, а ја нисам могао да напустим царину. Био сам задржан, а нисам имао појма зашто“, открио је Суарез у интервјуу за Ел Паис.

Ко би рекао да је данас једна од највећих звезда Барселоне некада муку мучила да уђе у град у којем му се навијачи диве сваког викенда.

„Рекли су ми да не могу да ме пусте јер немам стално место боравишта. Објаснио сам им да сам намеравао да проведем неколико дана, да видим море и околне планине, а то сам смислио у минуту јер сам видео из авиона шта окружује Барселону. Отворили су ми кофер, а тамо је био пакет који је Софији послала тетка из Уругваја, а био је ту и број телефона и адреса на коју сам требао да одем“, истакао је Суарез.

После неколико сати малтретирања на аеродрому коначно су га пустили, а тих 15 дана колико је провео са Софијом, мајком његове дечице, ћерке Делфине и сина Бенџамина, били су незаборавни.

„Ишли смо на типична туристичка места, а видео сам и Ноу Камп споља. Нисам могао да уђем на стадион јер нисам имао пара да платим туру“, рекао је Суарез.

Пар година касније Луис Суарез је добио прилику да заигра у Холандији у не толико популарном клубу. Никада није чуо за Гронинген, па га није било нешто брига. Морао је само да напусти Национал, његов клуб из дечачких дана. Играо је у тиму чије име нико није знао у Уругвају, а камоли умео да га изговори, али је изабрао Холандију само и једног разлога, да би био ближе Софији која га је годинама чекала у Барселони.

Извор: моззартспорт