Ljubavni trougao - Suarez, Sofija i Barsa prije 14 godina...!

Prvi dan bio je užasan... Zanimljiva priča iz života golgetera Katalonaca...

Fudbal 16.11.2016 | 00:00 Luis Suarez je bio tipičan tinejdžer. Nikada se nije stideo da iskaže sve svoje emocije. Kada mu se plakalo, plakao je. Ronzao je sam u svojoj sobi, tužan jer je bio odovojen od svoje devojke Sofije. Braća su pokušavala da ga ohrabre rečima:

„Prekini da cmizdriš, čeka nas utakmica.“

Suarez je bio ubeđen da nikada neće živeti od fudbala. Imao je 15 godina, kada je igrao za mlađe selekcije Urugvaja u prestonici Montevideu. Bio je siramašan učenik, skitao je svake večeri, bio loš na terenu. Treneri u Nacionalu bili su spremni da ga oteraju iz podmlatka ovog kluba, nezadovoljni njegovim zalaganjem.

Sofija je bila iz bogate familije, čiji su roditelji bili razvedeni. Živela je u Solimaru, 24 kilometara daleko od Montevidea. Veza je otpočela kao tipična tinejdžerska romansa, sa stidljivim poljupcima, ali je vremenom postala ozbiljna. Bila je nekoliko godina mlađa, ali i zrelija od Luisa i pomogla je ovom nadobudnom bikčiću da se smiri. Pobunjenik u njemu je utihnuo kada je ona bila tu.

Ali, čitav Suarezov svet srušio se kada je Sofijin otac, bankar po zanimanju, izgubio posao zbog svetske ekonomske krize početkom 21. veka, posle čega se porodica preselila u Barselonu. Bes je probudio u Suarezu želju za osvetom.

Zamolio je agenta Danijela Fonseku da mu pomogne da ode u Barselonu. Nekako su uspeli da iščačkaju novac i kupe avionsku kartu, a Luis Suarez je u prestonicu Katalonije stigao samo sa jednim malim koferom u ruci. Na aerodromu El Prat nije uspeo da prođe pored imigracionih službenika koji su ga ispitivali satima.

„Nisam imao ništa sa sobom, stigao sam u beloj košulji, a nos mi je krvario. Sofija me je čekala na aerodromu, ali je let kasnio dva sata, a ja nisam mogao da napustim carinu. Bio sam zadržan, a nisam imao pojma zašto“, otkrio je Suarez u intervjuu za El Pais.

Ko bi rekao da je danas jedna od najvećih zvezda Barselone nekada muku mučila da uđe u grad u kojem mu se navijači dive svakog vikenda.

„Rekli su mi da ne mogu da me puste jer nemam stalno mesto boravišta. Objasnio sam im da sam nameravao da provedem nekoliko dana, da vidim more i okolne planine, a to sam smislio u minutu jer sam video iz aviona šta okružuje Barselonu. Otvorili su mi kofer, a tamo je bio paket koji je Sofiji poslala tetka iz Urugvaja, a bio je tu i broj telefona i adresa na koju sam trebao da odem“, istakao je Suarez.

Posle nekoliko sati maltretiranja na aerodromu konačno su ga pustili, a tih 15 dana koliko je proveo sa Sofijom, majkom njegove dečice, ćerke Delfine i sina Bendžamina, bili su nezaboravni.

„Išli smo na tipična turistička mesta, a video sam i Nou Kamp spolja. Nisam mogao da uđem na stadion jer nisam imao para da platim turu“, rekao je Suarez.

Par godina kasnije Luis Suarez je dobio priliku da zaigra u Holandiji u ne toliko popularnom klubu. Nikada nije čuo za Groningen, pa ga nije bilo nešto briga. Morao je samo da napusti Nacional, njegov klub iz dečačkih dana. Igrao je u timu čije ime niko nije znao u Urugvaju, a kamoli umeo da ga izgovori, ali je izabrao Holandiju samo i jednog razloga, da bi bio bliže Sofiji koja ga je godinama čekala u Barseloni.

Izvor: mozzartsport