Прича: Случајни партнери - Кутињо и Ливерпул...

Трогодишњи флерт, пропуштен позив и гомила случајности које су довеле Кутиња на Енфилд... У Ливерпулу се вероватно добро исмеју сваки пут кад се сете.

Фудбал 17.11.2016 | 22:00 Није још играч који се може сврстати у сам крем најбољих фудбалера на планети, али иде ка томе. Филипе Кутињо овог пролећа блиста у дресу Ливерпула, а посе запажене роле у убедљивој победи над Аргентином коначно се и бразилска нација уједнила кад је у питању подршка 24-годишњем офанзивном везисти. Навијачи на Енфилду поново маштају о титулу, а људи у оделима се по канцеларијама се са осмехом сећају како су готово случајно пазарили један од највећих бисера светског фудбала.

Кутињов таленат, истина, није било тешко приметити. Први је то учинио Интер, који је почео да га прати још као 16-годишњака да би га 2010. године, после две сезоне скаутирања, и довео и Мулано. Рафа Бенитез тада је рекао да је Кутињо играч за будућност клуба. Није ни знао да је само три месеца касније почео процес Кутињове селидбе на Острво.

Није била планирана. Октобра 2010. године Неразури су играли са Тотенхемом, а свет се дивио Герету Бејлу, који је масакрирао Мајкона. Сви су причали о Бејлу,  али они који су плаћени да гледају фудбал утакмице прате мало темељније. Кутиња је било тешко превидети, пошто је учествовао у два Интерова гола. Италијани су на крају славили са 4:3.

На трибинама су тада били и Мајкл Едвардс, који је прошле недеље промовисан у Ливерпуловог спортског директора, а који је тада био шеф Тотенхемовог тима за аналитику.Бери Хантер, сада главни скаут Ливерпула, седео је у ложи у име Манчестер Ситија. Едвардсов задатак био је да се “скецира“ Самјуела Етоа и Веслија Снајдера. Не зарад трансфера, већ зарад реванша у Лондону. На крају је ухватио себе како полако пажњу усмерава на Кутиња.

Међутим, развој Бразилца је већ у новембру успорила повреда колена, па је у наредних годину дана шансу добијао на кашичицу. Честе промене тренера нису помогле, па је почело да се чини да Кутињо никада неће остварити пун потенцијал. Позив Маурисија Покетинада дође у позајмицу у Еспањол испоставио се као спасоносан.

Кутињо је проиграо у Шпанији. Додуше, у Интеру је већ изгубио кредит, а Неразурима је хитно био потребан новац. Други су се јавили. Покетино је из Еспањола отишао у Саутемптон и одмах предложио довођење Бразилца. Едвардс и Хантерс су се запослили у Ливерпулу. Испрва су желели Лазара Марковића, децембра 2012. први пик је био Том Инс. На столу понуда од 5.000.000 фунти за обештећење Блекпулу. Срећом по Редсе, председник Блекпула Карл Ојстон тог није био расположен да се јавља на телефон.

Едвардс и Хантер су се сетили Кутиња. Са њима је јануара 2013. у Ливерпуловој скаутинг служби већ био Дејв Фалоус, који је Бразилца у септембру гледао у врло добром издању против Фјорентине. Тада је и сазнао за финансијске проблеме Интера. Пријатно изненађење.

Ливерпулов ловац на јужноамеричке таленте Фернандо Тројани је кренуо у акцију и контактирао Кутињове заступнике. Покетинов Саутемптон представљао је озбиљну конкуренцију, али је сам играч изабрао Енфилд. Брендан Роџерс је дао зелено светло, а Јан Ејр са рачуна скинуо 10.000.000 евра.

На дан када је Ливерпул уз ФА купу изгубио од Олдама, 27. јанаура 2013. године, Едвардс и Хантер су избоксовали радну дозволу и после три године праћења довели Кутиња на Енфилд.

Бинго!

Извор: моззартспорт