Priča: Slučajni partneri - Kutinjo i Liverpul...

Trogodišnji flert, propušten poziv i gomila slučajnosti koje su dovele Kutinja na Enfild... U Liverpulu se verovatno dobro ismeju svaki put kad se sete.

Fudbal 17.11.2016 | 22:00 Nije još igrač koji se može svrstati u sam krem najboljih fudbalera na planeti, ali ide ka tome. Filipe Kutinjo ovog proleća blista u dresu Liverpula, a pose zapažene role u ubedljivoj pobedi nad Argentinom konačno se i brazilska nacija ujednila kad je u pitanju podrška 24-godišnjem ofanzivnom vezisti. Navijači na Enfildu ponovo maštaju o titulu, a ljudi u odelima se po kancelarijama se sa osmehom sećaju kako su gotovo slučajno pazarili jedan od najvećih bisera svetskog fudbala.

Kutinjov talenat, istina, nije bilo teško primetiti. Prvi je to učinio Inter, koji je počeo da ga prati još kao 16-godišnjaka da bi ga 2010. godine, posle dve sezone skautiranja, i doveo i Mulano. Rafa Benitez tada je rekao da je Kutinjo igrač za budućnost kluba. Nije ni znao da je samo tri meseca kasnije počeo proces Kutinjove selidbe na Ostrvo.

Nije bila planirana. Oktobra 2010. godine Nerazuri su igrali sa Totenhemom, a svet se divio Geretu Bejlu, koji je masakrirao Majkona. Svi su pričali o Bejlu,  ali oni koji su plaćeni da gledaju fudbal utakmice prate malo temeljnije. Kutinja je bilo teško prevideti, pošto je učestvovao u dva Interova gola. Italijani su na kraju slavili sa 4:3.

Na tribinama su tada bili i Majkl Edvards, koji je prošle nedelje promovisan u Liverpulovog sportskog direktora, a koji je tada bio šef Totenhemovog tima za analitiku.Beri Hanter, sada glavni skaut Liverpula, sedeo je u loži u ime Mančester Sitija. Edvardsov zadatak bio je da se “skecira“ Samjuela Etoa i Veslija Snajdera. Ne zarad transfera, već zarad revanša u Londonu. Na kraju je uhvatio sebe kako polako pažnju usmerava na Kutinja.

Međutim, razvoj Brazilca je već u novembru usporila povreda kolena, pa je u narednih godinu dana šansu dobijao na kašičicu. Česte promene trenera nisu pomogle, pa je počelo da se čini da Kutinjo nikada neće ostvariti pun potencijal. Poziv Maurisija Poketinada dođe u pozajmicu u Espanjol ispostavio se kao spasonosan.

Kutinjo je proigrao u Španiji. Doduše, u Interu je već izgubio kredit, a Nerazurima je hitno bio potreban novac. Drugi su se javili. Poketino je iz Espanjola otišao u Sautempton i odmah predložio dovođenje Brazilca. Edvards i Hanters su se zaposlili u Liverpulu. Isprva su želeli Lazara Markovića, decembra 2012. prvi pik je bio Tom Ins. Na stolu ponuda od 5.000.000 funti za obeštećenje Blekpulu. Srećom po Redse, predsednik Blekpula Karl Ojston tog nije bio raspoložen da se javlja na telefon.

Edvards i Hanter su se setili Kutinja. Sa njima je januara 2013. u Liverpulovoj skauting službi već bio Dejv Falous, koji je Brazilca u septembru gledao u vrlo dobrom izdanju protiv Fjorentine. Tada je i saznao za finansijske probleme Intera. Prijatno iznenađenje.

Liverpulov lovac na južnoameričke talente Fernando Trojani je krenuo u akciju i kontaktirao Kutinjove zastupnike. Poketinov Sautempton predstavljao je ozbiljnu konkurenciju, ali je sam igrač izabrao Enfild. Brendan Rodžers je dao zeleno svetlo, a Jan Ejr sa računa skinuo 10.000.000 evra.

Na dan kada je Liverpul uz FA kupu izgubio od Oldama, 27. janaura 2013. godine, Edvards i Hanter su izboksovali radnu dozvolu i posle tri godine praćenja doveli Kutinja na Enfild.

Bingo!

Izvor: mozzartsport