Емотивна исповест Милоша Нинковића...

Зашто сам побегао из Србије и кога су у Звезди највише „јахали“... „Желим да ћерке заштитим од старлета и голих певачица“, поручио је за Курир љубимац Делија...

Фудбал 14.11.2016 | 23:10 Дошао је, остварио дечачки сан оног тренутка када је обукао Звездин дрес, освојио титулу и –отишао. Навијачи Црвене звезде су веровали да ће некадашњи репрезентативац Србије Милош Нинковић дуго шпартати теренима широм Србије. Међутим, после јако емотивне сезоне у којој су се преплитали проблеми и победе, креативни везиста је одлучио да стави тачку на боравак у Србији.

Иако је дубоко загазио у четврту деценију живота веровало се да ће Нинковић у фудбалскијој средини трошити последње године каријере. Одлучио се за Сиднеј и у разговору за Курир каже да није погрешио. Из простог разлога јер ћеркама жели да обезбеди пристојнији живот.

„Сметало ми је доста тога, не само у српском фудбалу, него уопште и сам живот у Србији! Ја сам из Србије отишао када сам имао 19 година и увек сам долазио кући на кратак период и нисам могао да видим стварну слику. Видео сам је тек када сам дошао у Звезду и када сам ту живео годину дана. Могу да кажем да то није она иста Србија коју сам напустио као клинац. Имам две мале девојчице. Ја бих највише волео да оне одрастају у Србији, али плашим се јер су данашњој деци узори старлете и голе певачице“, поручио је у разговору за Курир Милош Нинковић.

Чини се да је изгубио вољу да се врати у Србију. Сезона у Црвеној звезди помогла му је да сазри.

„Људи се друже само ако имају неки интерес и све је мање искреног пријатељства. Док сам био у Звезди, многим људима је пријало моје друштво, а сада ти исти људи неће ни поруку да ми пошаљу.“

У емотивној исповести за Курир Нинковић се присетио сезоне у којој је шампионски пехар враћен у Љутице Богдана. Била је то екипа чији предводници су поред њега били Милијаш, Џони Мијаиловић, Мрђа и Печник.

„Можда је и најзаслужнији за све што смо урадили био тренер Славиша Стојановић. Мало ко би издржао оно што је он издржао. Имали смо пет председника, пет потпредседника, пет директора... Требало је све то издржати, а бизи концентрисан на резултат. Радио сам с многим тренерима, али ретко сам имао прилику да радим с добрим тренером и још бољим човеком какав је Славиша. Нажалост, код нас је тако, што си бољи – све те више јашу“.

Та сезона је произвела многобројне анегдоте. Звездини играчи су живели на рубу егзистенције, а Нинковић није долазио скупоценим мерцедесом на тренинге.

„Избегавао сам да долазим колима на тренинг. Мислио сам да то није коректно према саиграчима, али не бих много о томе. Како да дођем у скупоценом аутомобилу, а око мене појединци једва састављају крај с крајем. Углавном ме је Џони Мијаиловић возио и довозио. Био је мој лични возач“, нашалио се Нинковић.

Извор: моззартспорт