Коментар... СП - Кад ако не сад: Зашто је важно добити их данас?!
Због њих седморице и још тројице...
Фудбал 12.11.2016 | 18:00
„А могли смо ми тамо да будемо...“
Да не буде могли смо, замало, нешто нам је фалило, биће боље следећи пут... Победите вечерас!
Због фудбала, због народа о коме тако похвално причате, а најпре због вас самих. За годину, две или - још боље - за десет, 15, неће вас питати „где сте били, шта сте радили“. Него: кога сте добили?
За почетак, дајте да то буде Велс. На страни. Због њих седморице.
Због Владимира Стојковића, Бранислава Ивановића, Александра Коларова (иако га вечерас неће бити у тиму, услед картона), Немање Матића, Зорана Тошића, Душка Тошића и Љубомира Фејсе.
Шта год ко мислио о њима, боље од већине ових нисмо имали (или бирали) на њиховим позицијама у последњој деценији, са изузетком (сваки потврђује правило, зар не?) Немање Видића. Немамо ни сад. А нећемо ни имати прилику да их гледамо на још једном Мундијалу ако то не буде у Русији 2018. Онај у Катару 2022. је тек за шест година и није потребно бити превише интелигентан да би се схватило како је побројанима ово последња шанса да - после три пропуштена - оду на неко велико такмичење.
Кад Сунце буде упекло за шест година на Арабијском полуострву, а навијачима на стадионима под клима уређајима не буду дозволили да конзумирају пиво, Стојке, Бане, Матке и остали ће, по свим параметрима, бити у репрезентативној пензији (не бисмо се зачудили и у играчкој) и имаће апослутно право да тад, под неком палмом на Карибима, уживају у животу, док им у биографији пише - учесник Првенства света.
Док се лопта буде котрљала у време тог, већ сад по свему судећи чудног Мундијала (јер ће се први пут играти зими, макар то било само календарски), садашњи голман нашег државног тима имаће 39 година, капитен 38, леви бек Ситија и штопер Бешикташа по 37, Челсијев моторино ће бити у 34. и није реално очекивати да у том животном добу буде лидер на тако великом спортском догађају, исто важи за Фејсу, па и годину дана млађег Бамбија.
Зато: сад! Не сутра, не за две године, не „имамо још једну шансу“. Немамо! Добијте Велс. Најпре тамо, па овде, што би уз подразумеване победе над Грузијом и Молдавијом требало да буде довољно да одемо у Русију и овој седморици омогућимо, за промену, лето без предаха. Неће им тешко пасти. Ваљда...
То прво. А друго: играјте за себе. За ваше каријере. За биографије које нису исте ако у њима стоје цртице у колонама које би требало да означе учешћа на светским и европским првенствима. То је за Душана Тадића, Филипа Костића, Александра Митровића задатак који морају успешно да реше, ако мисле да направе још по један уносан трансфер.
Ако ће да се задовоље тиме што играју у Саутемптону, Хамбургу и Њукаслу, онда боље да не излазе на терен ни вечерас, међутим, планирају ли неке арсенале, реале, јувентусе (плус они који долазе иза њих, Сергеј, Андрија, Урош из младе репрезенатције) морају да добију играче који у истим таквим или сличним клубовима играју.
И да оду на Мундијал, на коме ће - само због тога што би се у Русији завијорила српска застава - неко у Лондону, Мадриду или Торину избројати десетине милиона евра више као што за наше комшије Хрвате, рецимо, броје Интер, Наполи, Ливерпул, Атлетико Мадрид, Интер... А играчки, запитајте се и будите искрени: јесу ли Брозовић, Врсаљко, Ракитић, Перишић, Ћорић - ЛукуМодрића намерно не помињемо, јер је он класа као и Герет Бејл, али и Немања Матић - заиста бољи од вас или су цене и каријере правили, између осталог што су у дресу репрезентације летели тереном.
Полетите и ви. Да вас не питају: где сте били, шта сте радили?
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар