Komentar... SP - Kad ako ne sad: Zašto je važno dobiti ih danas?!

Zbog njih sedmorice i još trojice...

Fudbal 12.11.2016 | 18:00 Gde ste bili, šta ste radili? Pitaće vas neko za godinu, dve. Ne dozvolite da to bude još jedno leto na plaži. Odmor sa porodicama. Da između izležavanja na egzotičnim destinacijama i „nabacivanja“ boje uključite TV i dok gledate kako igraju lopte Brazilci, Nemci i Rusi, setno promrmljate u bradu:

„A mogli smo mi tamo da budemo...“

Da ne bude mogli smo, zamalo, nešto nam je falilo, biće bolje sledeći put... Pobedite večeras!

Zbog fudbala, zbog naroda o kome tako pohvalno pričate, a najpre zbog vas samih. Za godinu, dve ili - još bolje - za deset, 15, neće vas pitati „gde ste bili, šta ste radili“. Nego: koga ste dobili?

Za početak, dajte da to bude Vels. Na strani. Zbog njih sedmorice.

Zbog Vladimira Stojkovića, Branislava Ivanovića, Aleksandra Kolarova (iako ga večeras neće biti u timu, usled kartona), Nemanje Matića, Zorana Tošića, Duška Tošića i Ljubomira Fejse.

Šta god ko mislio o njima, bolje od većine ovih nismo imali (ili birali) na njihovim pozicijama u poslednjoj deceniji, sa izuzetkom (svaki potvrđuje pravilo, zar ne?) Nemanje Vidića. Nemamo ni sad. A nećemo ni imati priliku da ih gledamo na još jednom Mundijalu ako to ne bude u Rusiji 2018. Onaj u Kataru 2022. je tek za šest godina i nije potrebno biti previše inteligentan da bi se shvatilo kako je pobrojanima ovo poslednja šansa da - posle tri propuštena - odu na neko veliko takmičenje.

Kad Sunce bude upeklo za šest godina na Arabijskom poluostrvu, a navijačima na stadionima pod klima uređajima ne budu dozvolili da konzumiraju pivo, Stojke, Bane, Matke i ostali će, po svim parametrima, biti u reprezentativnoj penziji (ne bismo se začudili i u igračkoj) i imaće aposlutno pravo da tad, pod nekom palmom na Karibima, uživaju u životu, dok im u biografiji piše - učesnik Prvenstva sveta.

Dok se lopta bude kotrljala u vreme tog, već sad po svemu sudeći čudnog Mundijala (jer će se prvi put igrati zimi, makar to bilo samo kalendarski), sadašnji golman našeg državnog tima imaće 39 godina, kapiten 38, levi bek Sitija i štoper Bešiktaša po 37, Čelsijev motorino će biti u 34. i nije realno očekivati da u tom životnom dobu bude lider na tako velikom sportskom događaju, isto važi za Fejsu, pa i godinu dana mlađeg Bambija.

Zato: sad! Ne sutra, ne za dve godine, ne „imamo još jednu šansu“. Nemamo! Dobijte Vels. Najpre tamo, pa ovde, što bi uz podrazumevane pobede nad Gruzijom i Moldavijom trebalo da bude dovoljno da odemo u Rusiju i ovoj sedmorici omogućimo, za promenu, leto bez predaha. Neće im teško pasti. Valjda...

To prvo. A drugo: igrajte za sebe. Za vaše karijere. Za biografije koje nisu iste ako u njima stoje crtice u kolonama koje bi trebalo da označe učešća na svetskim i evropskim prvenstvima. To je za Dušana Tadića, Filipa Kostića, Aleksandra Mitrovića zadatak koji moraju uspešno da reše, ako misle da naprave još po jedan unosan transfer.

Ako će da se zadovolje time što igraju u Sautemptonu, Hamburgu i Njukaslu, onda bolje da ne izlaze na teren ni večeras, međutim, planiraju li neke arsenale, reale, juventuse (plus oni koji dolaze iza njih, Sergej, Andrija, Uroš iz mlade reprezenatcije) moraju da dobiju igrače koji u istim takvim ili sličnim klubovima igraju.

I da odu na Mundijal, na kome će - samo zbog toga što bi se u Rusiji zavijorila srpska zastava - neko u Londonu, Madridu ili Torinu izbrojati desetine miliona evra više kao što za naše komšije Hrvate, recimo, broje Inter, Napoli, Liverpul, Atletiko Madrid, Inter... A igrački, zapitajte se i budite iskreni: jesu li Brozović, Vrsaljko, Rakitić, Perišić, Ćorić - LukuModrića namerno ne pominjemo, jer je on klasa kao i Geret Bejl, ali i Nemanja Matić - zaista bolji od vas ili su cene i karijere pravili, između ostalog što su u dresu reprezentacije leteli terenom.

Poletite i vi. Da vas ne pitaju: gde ste bili, šta ste radili?

Izvor: mozzartsport