До јуче на рубу рата, сад хрле у загрљај

Доналд Трамп победио је на јучерашњим изборима у САД-у, што је одушевило велик број његових бирача и поклоника. Но, осим половине америчких гласача, Трампова победа развеселила је и политичку врхушку у Русији, која је у задњих неколико година Обаминог мандата са САД-ом била у прилично затегнутим односима, невиђенима још од раздобља Хладног рата.

Свијет 11.11.2016 | 14:45 Наиме, у Кремљу се надају да би Трампова победа могла уцртати пут према укидању санкција које су западне силе наметнуле Русији због интервенције у Украјини и анексије Крима, пишу Ендрју Озборн и Кристијан Лов за Реутерс. Они су анализирали утицај промјене власти у САД-у на односе с Русијом те изнијели неколико кључних тачака у будућој сарадњи председника Трампа и председника Путина.

"Трамп воли Србе", "Трамп враћа Косово", "Трамп није чинио зло Србији попут Хилари Клинтон и њеног супруга", само су неки од коментара грађана Србије на новоизабраног председника САД Доналда Трампа у коме као да виде новог, додуше америчког, Владимира Путина.

"Очито је да су се шансе за уклањање санкција према Русији знатно повећале. Тиме би се инвестицијска клима у Русији знатно повећала", сматра главни економист „Ренаиссанце Цапитал-а“ Чарлс Робертсон.

Да је то заиста тако видело се одмах после објаве изборних резилтата када је порасла вредност руског рубља, а расла је и вредност деоница на берзи у Москви. С друге стране, украјинске обвезнице су знатно пале, што значи да тржишта немају поверења у Трампову политику за ову ратом подељену државу.

Трампова победа Кремљу је дошла као неочекивано добра вест, будући да су се у Русији већ припремали на победу Хилари Клинтон која је током предизборне кампање обећала још оштрији став према њиховој држави.

Штавише, током предизборног периода из њеног су штаба стизале отворене оптужбе да руске тајне службе саботирају њену кампању откривањем разних е-маилова (што њених, што из демократског штаба), што су из Москве оштро одбацили неколико пута као злобне инсинуације.

С друге стране, руски државни медији Трампа су приказивали у знатно позитивнијем светлу, што није нимало зачуђујуће с обзиром на то да је изабрани председник САД-а више пута јавно изразио свој респект, чак и дивљење према Владимиру Путину.
Руски председник није остао нијем на комплименте, него је и сам рекао да је Трамп врло талентован и независан политичар.

Лепе речи на страну, мало је ко у Москви веровао да ће Трамп заиста победити на изборима, осим групе националиста и његових присталица који су једну московску крчму украсили триптихом који показује Путина, Трампа и Марин Ле Пен, челницу десничарске Националне фронте у Француској, а која с Русијом негује топле односе.

Када је постало јасно да ће Трамп заиста победити, заступници у руском парламенту одушевљено су аплаудирали, а Путин је страним дипломатима одмах рекао да је спреман у потпуности обновити односе с Вашингтоном.

Колико је славље ишло далеко, показује и изјава Маргарите Симоњан, шефице руске државне телевизије РТ да ће се возити Москвом с америчком заставом како би прославила Трампову победу.

Но, упркос раном весељу и начелном пријатељству Трампа и Путина Руси су итекако свесни да и даље постоје велике супротности између њихове државе и САД-а. Осим тога, постоји и одређена скепса према Трамповим обећањима током кампање, која се нужно неће испунити у тренутку кад преузме Белу кућу почетком 2017. године.

У сваком случају, будући односи између САД-а и Русије вртеће се око три главне тачке.

Олакшавање санкција Русији

Ако Трамп заиста крене у смеру поступног ублаживања или чак укидања санкција према Русији на прву би препреку могао наићи већ у властитом Конгресу који је досад показао невољност да се било како попушта Русији у виду њених недавних војних авантура у Украјини и Сирији. Чињеница да већину и даље држе републиканци пуно не мења ствари јер и међу њима има пуно заступника несклоних Кремљу.

С друге стране, директори многих западних фирми кажу да се заправо највећа препрека пословању с Русијом крије у могућности да се санкције додатно построже или још жешће спроводе. Ако Трампова администрација пошаље сигнал да ће заузети опуштенији приступ спровођењу санкција, инвестиције у Русију могле би се покренути и док су санкције и даље на снази.

Надаље, такав би приступ могао смањити посвећеност земаља ЕУ спровођењу санкција, што је за Русију економски још и важније. Уосталом, неке од чланица ЕУ већ изналазе начине како да заобиђу трговинске санкције, док неке веће фирме, на пример у Немачкој, отворено лобирају против њих. Досад су Сједињене Државе биле те које су снажиле европску одлучност у спровођењу санкција, као што је то био случај приликом издавања руских еврообвезница протеклог маја у чему су многе европске банке одбиле да учествују.

"Американци су били лидери и неким чудом су држали Европу јединствену по питању санкција Русији. С Трампом у Белој кући, мислим да би могле наступити промене повољне по Русију", сматра политичка аналитичарка Маша Липман.

Као што је већ споменуто, Путину је уклањање санкција битно због економског опоравка Русије, чија ће економија према проценама њихове централне банке расти тек 1 одсто у следећој години. Иако је Путинова популарност велика, даљња стагнација или пад економије и животног стандарда могли би охладити срца бирача у предстојећих 18 месеци до следећих избора.

Тешки преговори

Чак и ако руско-амерички односи буду ослобођени тренутно врло наглашеног антагонизма, то не значи да ће преговори између две државе пролазити лако. Русија и даље захтева од остатка света да анектирани Крим, део Украјине, признају као део руске територије, док од Кијева тражи снажнији ангажман у постизању неког договора с проруским сепаратистима на истоку Украјине.

Такође, Путин у Сирији снажно подржава режим Башара ал-Асада и тражи од Запада да одбаци било какву идеју о промени тамошње власти, и укине сву подршку побуњеницима за које тврде да су одреда жестоки џихадисти.

Овђе би могло доћи до неког договора у којем САД попусти Русији по питању Украјине, а Русија Американцима по питању Сирије:

"Украјина је кључна за Русију. Ако Трамп каже да Американце није брига за Украјину, то ће бити све што Русија тренутно жели чути. Што се тиче Сирије, тамо ће се лакше постићи некакав договор. По питању Асада Русија ће лакше пристати на неки компромис", рекао је за Реутерс Георгиј Бовт, уредник магазина Руски мир.

Карактер лидера

И западни и руски медији протеклих су се месеци бавили поређењем Трампа и Путина, истичући њихове сличности или различитости. За почетак, обојица су познати по снажном наступу на темељу чега неки руски политичари мисле да ће склопити пријатељство какво је Путин неговао с бившим италијанским премијером Силвијем Берлусконијем. Штавише, Трамп је чак изјавио током кампање да би пре инаугурације желео да посетии Путина, иако за то службених планова засад нема.

Међутим, снажан наступ и велики его обојице државника крије и велику осетљивост на критику. Путин је више пута нагазио новинаре и медије кад му њихово извештавање није било по вољи, док Трамп своју љутњу углавном исказује изливима беса на Тwиттеру.

Директор Руског већа за међународне односе, „тхинк-танка“ блиског тамошњем министарству спољних послова, Андреј Кортунов, упозорава да је Трамп и даље непознат као политичар што би могло узроковати бриге за Кремљ:

"Он је непредвидљив и никад не знате што можете очекивати", сматра Кортунов.

Други проблем једнако је изражен - шта ако су Трамп и Путин превише слични?

"Проблем је да су обојица "мачо" мушкарци. Моглио би се да се догоди да желе да одмере један другога, што не смемо дозволити", сматра аналитичар Сергеј Марков чиме Озборн и Лов закључју свој текст за Реутерс.

Извор: Јутарњи , Ројтерс