Do juče na rubu rata, sad hrle u zagrljaj

Donald Tramp pobedio je na jučerašnjim izborima u SAD-u, što je oduševilo velik broj njegovih birača i poklonika. No, osim polovine američkih glasača, Trampova pobeda razveselila je i političku vrhušku u Rusiji, koja je u zadnjih nekoliko godina Obaminog mandata sa SAD-om bila u prilično zategnutim odnosima, neviđenima još od razdoblja Hladnog rata.

Svijet 11.11.2016 | 14:45 Naime, u Kremlju se nadaju da bi Trampova pobeda mogla ucrtati put prema ukidanju sankcija koje su zapadne sile nametnule Rusiji zbog intervencije u Ukrajini i aneksije Krima, pišu Endrju Ozborn i Kristijan Lov za Reuters. Oni su analizirali uticaj promjene vlasti u SAD-u na odnose s Rusijom te iznijeli nekoliko ključnih tačaka u budućoj saradnji predsednika Trampa i predsednika Putina.

"Tramp voli Srbe", "Tramp vraća Kosovo", "Tramp nije činio zlo Srbiji poput Hilari Klinton i njenog supruga", samo su neki od komentara građana Srbije na novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa u kome kao da vide novog, doduše američkog, Vladimira Putina.

"Očito je da su se šanse za uklanjanje sankcija prema Rusiji znatno povećale. Time bi se investicijska klima u Rusiji znatno povećala", smatra glavni ekonomist „Renaissance Capital-a“ Čarls Robertson.

Da je to zaista tako videlo se odmah posle objave izbornih reziltata kada je porasla vrednost ruskog rublja, a rasla je i vrednost deonica na berzi u Moskvi. S druge strane, ukrajinske obveznice su znatno pale, što znači da tržišta nemaju poverenja u Trampovu politiku za ovu ratom podeljenu državu.

Trampova pobeda Kremlju je došla kao neočekivano dobra vest, budući da su se u Rusiji već pripremali na pobedu Hilari Klinton koja je tokom predizborne kampanje obećala još oštriji stav prema njihovoj državi.

Štaviše, tokom predizbornog perioda iz njenog su štaba stizale otvorene optužbe da ruske tajne službe sabotiraju njenu kampanju otkrivanjem raznih e-mailova (što njenih, što iz demokratskog štaba), što su iz Moskve oštro odbacili nekoliko puta kao zlobne insinuacije.

S druge strane, ruski državni mediji Trampa su prikazivali u znatno pozitivnijem svetlu, što nije nimalo začuđujuće s obzirom na to da je izabrani predsednik SAD-a više puta javno izrazio svoj respekt, čak i divljenje prema Vladimiru Putinu.
Ruski predsednik nije ostao nijem na komplimente, nego je i sam rekao da je Tramp vrlo talentovan i nezavisan političar.

Lepe reči na stranu, malo je ko u Moskvi verovao da će Tramp zaista pobediti na izborima, osim grupe nacionalista i njegovih pristalica koji su jednu moskovsku krčmu ukrasili triptihom koji pokazuje Putina, Trampa i Marin Le Pen, čelnicu desničarske Nacionalne fronte u Francuskoj, a koja s Rusijom neguje tople odnose.

Kada je postalo jasno da će Tramp zaista pobediti, zastupnici u ruskom parlamentu oduševljeno su aplaudirali, a Putin je stranim diplomatima odmah rekao da je spreman u potpunosti obnoviti odnose s Vašingtonom.

Koliko je slavlje išlo daleko, pokazuje i izjava Margarite Simonjan, šefice ruske državne televizije RT da će se voziti Moskvom s američkom zastavom kako bi proslavila Trampovu pobedu.

No, uprkos ranom veselju i načelnom prijateljstvu Trampa i Putina Rusi su itekako svesni da i dalje postoje velike suprotnosti između njihove države i SAD-a. Osim toga, postoji i određena skepsa prema Trampovim obećanjima tokom kampanje, koja se nužno neće ispuniti u trenutku kad preuzme Belu kuću početkom 2017. godine.

U svakom slučaju, budući odnosi između SAD-a i Rusije vrteće se oko tri glavne tačke.

Olakšavanje sankcija Rusiji

Ako Tramp zaista krene u smeru postupnog ublaživanja ili čak ukidanja sankcija prema Rusiji na prvu bi prepreku mogao naići već u vlastitom Kongresu koji je dosad pokazao nevoljnost da se bilo kako popušta Rusiji u vidu njenih nedavnih vojnih avantura u Ukrajini i Siriji. Činjenica da većinu i dalje drže republikanci puno ne menja stvari jer i među njima ima puno zastupnika nesklonih Kremlju.

S druge strane, direktori mnogih zapadnih firmi kažu da se zapravo najveća prepreka poslovanju s Rusijom krije u mogućnosti da se sankcije dodatno postrože ili još žešće sprovode. Ako Trampova administracija pošalje signal da će zauzeti opušteniji pristup sprovođenju sankcija, investicije u Rusiju mogle bi se pokrenuti i dok su sankcije i dalje na snazi.

Nadalje, takav bi pristup mogao smanjiti posvećenost zemalja EU sprovođenju sankcija, što je za Rusiju ekonomski još i važnije. Uostalom, neke od članica EU već iznalaze načine kako da zaobiđu trgovinske sankcije, dok neke veće firme, na primer u Nemačkoj, otvoreno lobiraju protiv njih. Dosad su Sjedinjene Države bile te koje su snažile evropsku odlučnost u sprovođenju sankcija, kao što je to bio slučaj prilikom izdavanja ruskih evroobveznica proteklog maja u čemu su mnoge evropske banke odbile da učestvuju.

"Amerikanci su bili lideri i nekim čudom su držali Evropu jedinstvenu po pitanju sankcija Rusiji. S Trampom u Beloj kući, mislim da bi mogle nastupiti promene povoljne po Rusiju", smatra politička analitičarka Maša Lipman.

Kao što je već spomenuto, Putinu je uklanjanje sankcija bitno zbog ekonomskog oporavka Rusije, čija će ekonomija prema procenama njihove centralne banke rasti tek 1 odsto u sledećoj godini. Iako je Putinova popularnost velika, daljnja stagnacija ili pad ekonomije i životnog standarda mogli bi ohladiti srca birača u predstojećih 18 meseci do sledećih izbora.

Teški pregovori

Čak i ako rusko-američki odnosi budu oslobođeni trenutno vrlo naglašenog antagonizma, to ne znači da će pregovori između dve države prolaziti lako. Rusija i dalje zahteva od ostatka sveta da anektirani Krim, deo Ukrajine, priznaju kao deo ruske teritorije, dok od Kijeva traži snažniji angažman u postizanju nekog dogovora s proruskim separatistima na istoku Ukrajine.

Takođe, Putin u Siriji snažno podržava režim Bašara al-Asada i traži od Zapada da odbaci bilo kakvu ideju o promeni tamošnje vlasti, i ukine svu podršku pobunjenicima za koje tvrde da su odreda žestoki džihadisti.

Ovđe bi moglo doći do nekog dogovora u kojem SAD popusti Rusiji po pitanju Ukrajine, a Rusija Amerikancima po pitanju Sirije:

"Ukrajina je ključna za Rusiju. Ako Tramp kaže da Amerikance nije briga za Ukrajinu, to će biti sve što Rusija trenutno želi čuti. Što se tiče Sirije, tamo će se lakše postići nekakav dogovor. Po pitanju Asada Rusija će lakše pristati na neki kompromis", rekao je za Reuters Georgij Bovt, urednik magazina Ruski mir.

Karakter lidera

I zapadni i ruski mediji proteklih su se meseci bavili poređenjem Trampa i Putina, ističući njihove sličnosti ili različitosti. Za početak, obojica su poznati po snažnom nastupu na temelju čega neki ruski političari misle da će sklopiti prijateljstvo kakvo je Putin negovao s bivšim italijanskim premijerom Silvijem Berluskonijem. Štaviše, Tramp je čak izjavio tokom kampanje da bi pre inauguracije želeo da posetii Putina, iako za to službenih planova zasad nema.

Međutim, snažan nastup i veliki ego obojice državnika krije i veliku osetljivost na kritiku. Putin je više puta nagazio novinare i medije kad mu njihovo izveštavanje nije bilo po volji, dok Tramp svoju ljutnju uglavnom iskazuje izlivima besa na Twitteru.

Direktor Ruskog veća za međunarodne odnose, „think-tanka“ bliskog tamošnjem ministarstvu spoljnih poslova, Andrej Kortunov, upozorava da je Tramp i dalje nepoznat kao političar što bi moglo uzrokovati brige za Kremlj:

"On je nepredvidljiv i nikad ne znate što možete očekivati", smatra Kortunov.

Drugi problem jednako je izražen - šta ako su Tramp i Putin previše slični?

"Problem je da su obojica "mačo" muškarci. Moglio bi se da se dogodi da žele da odmere jedan drugoga, što ne smemo dozvoliti", smatra analitičar Sergej Markov čime Ozborn i Lov zaključju svoj tekst za Reuters.

Izvor: Jutarnji , Rojters