Носи се данас: Шта је Наталијина рамонда?

Данашњи дан се обиљежава уз ношење Наталије рамонде на реверу.

Србија 11.11.2016 | 09:45 Државни празник Дан примирја, који ове године пада у петак и обиљежава се нерадно, установљен је као сјећање на побједу српске војске у Првом свјетском рату, али се прославља и у другим европским земљама, потписницама примирја у Француској.

На данашњи дан прије 97 година Њемачка је капитулирала пред захтјевима савезничких држава, а Велики рат је након четири дуге године и неколико милиона погинулих коначно био завршен.

Данас људи на реверу треба да окаче симбол овог празника Наталијину рамонду, и да се сјећају свих жртава у Првом свјетском рату.

Данашњи дан се обиљежава уз ношење беџа који представља комбинацију легендарног Ордена албанске споменице и Наталијине рамонде.

Иницијатива да симбол празника постане мало познати цвијет потекла је од Марка Ђурића, директора владине Канцеларије за Косово и Метохију. Идејно решење урадио је са тадашњим сарадником у спољнополитичком тиму предсједника Србије Александром Ристићем, садашњим отправником послова у Бејруту.

Наталијина рамонда (Рамонда натхалие) је биљка чија је симболика вишеструка за српски народ. Позната и као цвијет феникс јер и када се потпуно осуши ако се мало залије, може да оживи, баш као што је из пепела васкрсла и српска војска у Првом свјетском рату.

Цвијет који је жив и када је на око мртав је добио име по једној од најљепших српских краљица Наталији Обреновић и опстаје на нашим просторима већ милионима година.

Расте на истоку Србије и на планини Кајмакчалан чији је највиши врх Свети Илија, на коме је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе током стварања предуслова за пробој Солунског фронта, против Бугара, у Првом свјетском рату.

Наталијину рамонду открио је у околини Ниша доктор Сава Петровић 1884. године, а у литературу је увео Јосиф Панчић. Ријеч је о ендемској врсти Западног Балкана, а осим у Србији расте само у Македонији и Грчкој.

Налази се на списку ријетких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста.У народном говору се назива и васкршњи цвијет јер поред тога што осушена када се залије оживи као феникс, цвјета у вријеме Васкрса. У Европи, осим рамонди, свега двије врсте имају ову способност анабиозе.

Пригодни беџеви у знак одавања почасти страдалима у рату, али и поноса на војничке побједе одавно постоје и у другим земљама. У част победе у Првом светском рату Британци и грађани држава Комонвелта са поносом истичу значке у облику цвијета булке.

(Србија данас)