Дејан Савић позива на спас српског ватерпола!

Пад неће бити лак, нећемо да прођемо као Ђоковић! Српски селектор апелује да се помогне клубовима, враћа се на речи Андрије Прлаиновића и подсећа Србе да би требало да науче да губе.

Остали спортови 11.11.2016 | 22:45 Олимпијски, светски и европски прваци ће се у понедељак прво пиут окупшити у Београду после освајање залтне медаље на ОИ у Рио де Жанеиру минулог лета. Ватерполисти Србије крећу у нове победе, а први следећи испит је меч првог кола Светске лиге против Румуније у Кагујевцу.

Може се рећи и да је ово почетак новог олимпијског циклуса…

“ Да, али то је осмогодишњи циклус. И играчи, освајачи злата у Рију, нису били у четворогодишњем већ у оном који је започео 2008. после Олимпијских игара у Пекингу. У овом тренутку морамо да водимо рачуна о прављењу састава за Игре у Токију и да размишљамо на дуге стазе и створимо костур тима за Игре 2024. године”, рекао је селектор Дејан Савић у интервјуу за сајт ВСС.

Трофејни стручњак упозорава публику да ће временом наичи порази и неуспеси.

“И поред тога што је освојила све што је могло да се освоји постоји проблем схватања читаве ситуације од стране јавности и широког дела публике. Мора да се схвати да су ови момци показали резултатима и да је немогуће могуће али мора и да се прихвати реалност да је одржавња континуитета злата немогуће и да је због будућности српског ватерпола потребно да паднемо на земљу, да не кажем да дотакнемо дно.И порази су део система резултата и остваривања крајњих циљева. Потребно је да ми као организација, односно ја као селектор навикнемо јавност да после изузетних резултата мора доћи до пада и због смене генерације и другачијег приступа следећим такмичењима а све то, стално понављам да би на крају, када се подвуче црта били задовољни. А стремимо медаљи у Токију и злату 2024. године”, каже селектор Делфина.

Селектор Савић је саопштио списак играча на које рачун у новом циклусу без досадашњег капитена Гоцића и најтрофејнијег српског ватерполисте Слободана Никића.

“Дефинитивно је урадјен огроман посао у последње три године. При томе не мислим на резултате већ и на стварање тима. Имамо изванредне замене за играче који због биолошког сата или неспремности не могу или неће моћи да играју за репрезентацију. Све те замене ће бити радјене без потреса, у ходу, плански. Уосталом, стално сам истицао да су играчи са ширег списка такође репрезентативци и да су у сваком моменту спремни да се уклопе у одавно постављен систем”.

Међутим, ту су и ствари којима селектор није задовољан.

“Као да смо због великих успеха на неки начин кажњени па немамо адекватан третман у медијима, код спонзора и дела јавности и то је потпуно неадекватно и несразмерно оствареним резултатима. Поновићу да имамо огромну подршку државе и да из буџета ВСС може да ми обезбеди сасвим довољно за припреме и такмичења. И у ВСС то чине. Али клупска мапа је катастрофална. Питање је да ли ће резултати репрезентације моћи да прате одрживост клубова. У разговорима за медије после Игара сам рекао да имам осећај да ће цена олимпијског злата бити папрена за клубове. Морам да се сетим и чињенице да смо после отцепљења од Црне Горе поред невероватних репрезентативних успеха имали и одличне резултате екипа, првака Европе Партизана 2011, Звезде 2013, победника Европа купа Радничког 2013. и 2014. када је био финалиста Лиге шампиона. Имали смо јачу лигу од италијанске, неприкосновене 30 година. На жалост наши клубови нису успели да опстану на том нивоу. Ни приближном”.

Савић наводи друге примере:

“Дивим се одбојкашком и кошаркашком савезу. Посебно су кошаркаши направили врхунске резултате, имали одличног предсдедника који је, када је одлазио, оставио позитивно стање. Али ту имамо женску репрезентацију која је првак Европе, бронзана са Игара а да прва лига за девојке у Србији уопште не постоји. Бојим се да би то нама могло да се догоди”.

Још једном се осврнуо на добро познате речи Андрије Прлаиновића.

“Рекао сам одмах и поновићу да нису добро пренете и схваћене, подигле су прашину а да се нико није удубио у срж проблема. А он се састоји у томе да држава помаже савезе али се клубови у свим спортовима гасе. Нисам никада критиковао нити улазио у полемику. Само износим чињенице како стоје ствари. Резултат у Рију је највећи у историји српског спорта. Али не смемо да се уљуљкујемо. Морамо да поведемо рачуна о развоју младих и посебно оних спортова који су освојили медаље. Категоризација спортова од државног значаја и улагања исте по моделу Мађарске би променила ситуацију. Апсолутно сам свестан капацитета Мађара, посебно кроз ЕУ и буџет али сам и убедјен да би са далеко мање улагања могли да постигнемо идентичан ако не и већи ниво српског спорта”.

Многи се питају да ли ће код српских ватерполиста доћи до засићења и да ли ће моћи да нађу мотив за нове победе и титуле.

“Сигуран сам да ће моћи. Они су шампиони али и велики људи који су остварили све своје спортске и животне снове. Ипак мотиви неће изостати. Ту је и моја улога на припремама велика и не бежим од ње”.

Савић понавља и зашто нови циклус износи осам, а не четири године.

“Наш циклус је, поновићу, осам година. Некоме је то можда далеко, нама је већ сутра. И тако треба сви да се поставимо, не само ми у ватерполу. Резултат из Рија, ма колико сјајан био, за нас је само лепа прошлост. Ми смо почели циклус али на жалост на погрешан начин. Већ смо изгубили четири спонзора и са податком да немамо праву подршку и третман у јавности могу да закључим да смо олимпијски прваци на ветрометини. Тражим разумевање и право на наду да ће сутра бити боље како не би у овај циклус ушли на начин како је то било после Лондона 2012”.

Савић се још једном дотакао домаће клупске сцене…

“Хендикепирани смо, никад лошије првенство већ касни са почетком због разних проблема. Такође велики број репрезентативаца је у иностранству што мени отежава почетак рада. Имамо циљеве. Они су јасни. Светска лига ће бити припрема за Светско првенство у Будимпешти. Тај шампионат видимо као један степеник ка Токију. Немамо никакав императив нити хоћемо да тражимо неки алиби. Реално говорећи морамо да будемо спремни на пад који неће бити лак али који је, понављам, саставни део припрема, део система за крајњи циљ. Ако крећемо од нуле као сада, морамо да научимо да губимо. Не смем ни да изговорим реченицу да због остваривања онога што желимо репрезентација мора да научи да губи а а њом и комплетна јавност. Не бих волео да нам се догоди оно што се сада догађа са Ђоковићем. Годинама неприкосновен, сада је други и јавност то не прихвата. Све је то спорт и зато кажем и пораз може да буде позитиван и у смислу крајњег циља.”

Извор: моззартспорт