120 година од велике поплаве у Вишеграду

Данас се навршава 120 година од велике поплаве која је 10. и 11. новембра 1896. године задесила варошице Вишеград и Рудо.

Република Српска 10.11.2016 | 21:30 Свједочанства о томе постоје у аустроугарским архивама, а најдрагоцјеније су фотографије које је у вријеме и дан послије поплаве снимио фотограф сарајевског листа „Нада“.

На тим фотографијама види се да је набујала Дрина послије обилних падавина преплавила и мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду. Водостај помахнитале ријеке био је један метар изнад старог моста изграђеног 1577.године, о чему и данас постоји знак на овој грађевини.

Ћуприја је издржала огроман налет водене масе, па је послије тога у народу остала изрека „стамен као на Дрини ћуприја“. Фотограф је тада снимио и ћуприју дан послије поплаве, а на фотогафији се види да је, иако однесена ограда, мост остао да сведочи у својој величини и љепоти, док су зачуђени људи посматрали на десној обали ријеке.

Снимљена је и Доња вишеградска махала под водом, као и један дио града на десној обали Дрине који је тотално уништен. Иво Андрић је у роману „На Дрини ћуприја“ цијело поглавље посветио овом догађају под насловом „Велики поводањ“.

„А сутра ујутру, после тако проведене ноћи, могли су са Мејдана да посматрају у равници своје куће под водом, неке до пола, а неке до под сам кров. Тада су први и посљедњи пут у животу видјели и своју касабу без моста. Површина воде дигла се за читавих десетак метара, тако да су се широки и високи лукови запушили и вода се преливала преко моста који је ишчезао под њом. Само оно узвишено место на коме је капија, истицало се из равне површине мутних вода и преливано водом стрчало као мали слап.“

Андрић је и из овог догађаја извукао мисао о смислу битисања рекавши „да је живот несхватљиво чудо које се непрестано троши и осипа, а траје вјечно као на Дрини ћуприја“.

Истог дана набујали Лим је поплавио стару касабу Рудо о чему, као и у Вишеграду, постоји фотографија, али само послије "поводња". На том мјесту никад више није формирана варошица, већ су на бријегу на десној обали ријеке аустроугарске власти направиле нови град са првим урбанистичким планом у Босни и Херцеговини.

На згради бивше жандармеријске касарне у Вишеграду и данас је сачувана оригинална лимена табла о висини водостаја 10. новембра 1896. године. Зграда се налази на десној обали ријеке Рзав, чији је ниво тога дана ријека Дрина повећала до историјских размјера.



БН телевизија