Како је свлачионица због пара “продала“ Николу Жигића...?!

Некадашњи тренер Бирмингем Ситија о односима са српским интернационалцем...

Фудбал 11.11.2016 | 15:00 Било је то време у којем су милион тек почели да се са рачуна највећих енглеских клубова преливају на оне са плићим џепом. Многи су покушавали да се умувају у сам врх где је лежао највећи део финансијског колача. Бирмингем је тако на сто истресао 6.000.000 фунти. Стигао је нападач Валенсије. Сасвим друга димензија. Играчки, Никола Жигић је Плавцима донео и трофеј Лига купа, у последњој сезони их је у последњем колу сачувао у Чемпионшипу. Али новчано - Сити то једноставно није могао да испрати. У Бирмингему се и даље прича како је баш Жигићева плата била главни разлог амбиса у који је клуб пао.

Ли Кларк није био тај који је довео Жигића. Он је стигао две године касније. Однос тадашњег тренера и српског интернационалца током двогодишње сарадње често је био тема острвских медија. Новац је сигурно добрим делом крив.

"Многи су се клубови интересовали, али Жигић није хтео ни да чује за Блистки исток или Русију. Разумео сам то. Породица му се навикла на Бирмингем и нису хтели да иду. Али клуб је очајнички покушавао да се отараси његове плате. У смислу буџета, били смо у најгорих осам у Чемпионшипу. Да смо Жигића избацили из једначине били бисмо вероватно у четири најбоља. Толика му је плата била. Да је отишао могао сам да доведем седморицу или осморицу фудбалера. Али он је хтео само у Шпанију, јер је тамо већ играо. Или останак у Бирмингему", присећа се Кларк у аутобиографији "Црно или бело, нема сивог".

Причало се тада да је Жигићева почетна плата износила око 50.000 фунти недељно. Бирмингем је погрешио јер у уговор није убацио клаузулу по којој се она смањује ако клуб испадне у нижи ранг. Наравно да су Плавци били спремни да га пусте, али Жигић је већ био у играчки зрелим годинама. Такав уговор није могао да избоксује на другом месту. Стога се и она чувена Кларкова критика из фебруара 2013 -  када је Жигићев тренинг описао као вероватно најгори који је видео у каријери - обично схвата само као покушај да се 2,02 центиметара високи голгетер натера на одлазак.

Кларк не спори да је жеља клуба била да отера Жигића, али тврди да је у овом конкретном случају имао и подршку екипе.

"На тренингу пре утакмице (са Вотфордом) понашао се непоштено према клубу, играчима која напорно ради. И није му то било први пут. Понашао се као играч уцвељен због тога што не игра. А није било то јер је играо. Разговарао сам са неким од искуснијих играча о томе да планирам да о овој ружној теми говорим у медијима и питао из за мишљење. Било им је тешко, али су се сагласили, а ја сам донео одлуку да иступим у јавности. После су ме једни хвалили, други критиковали зато што сам изнео прљав веш. А ја просто нисам имао друго решење, то је била последња опција".

Било како, две године касније стадион Сент Ендрјуз је аплаузом испратио Жигића из клуба.Кларк није остао у посебно лепом сећању навијачима у Бирмингему... Ако ће се нешто памтити, биће то баш трофеј Лига купа. И гол Николе Жигића. Па и онај скок који је претходио другом поготку за преокрет против Арсенала.

Извор: моззартспорт