Стручњаци: Псовање на послу јача тим

Миленијумска генерација не воли читање, телефонирање и романтичне везе, али једној ствари не могу одољети, а то је псовање на радном мјесту. У генерацију Y спадају особе рођене од 1980. до 1995. године. Ријетки међу њима су послодавци, али зато је сваки трећи послопримац.

Свијет 07.11.2016 | 14:31 Генерација Y обожава нове, узбудљиве и занимљиве послове, али истовремено чак 3/4 припадница обожава испустити покоју сочну псовку на радном мјесту, показало је истраживање проведено над 1.500 Американаца.

И мушкарци с геном Y воле окружење у којем се псује, а њих 47 одсто осјећа се угодније на радноме мјесту ако и колеге воле псовати, а исто мишљење дијели 40 одсто прпиадница генерације Y.

Занимљиво је да трећина твди како псовање јача тимски рад, а 36 одсто каже да такав начин разговора појачава страст за послом.

И док млађе генерације све више отпуштају кочнице у радном окружењу, а припадници генерације X још се суздржавају од псовки док разговарају с колегама. Они су рођени од 1960. до 1980. године и њих 58 одсто не подржава кориштење непримјерених ријечи пред колегама.

Исто вриједи и за тзв. Бабy боом генерацију, чији су припадници стари између 50 и 70 година. Познато да је да “боомерси” и генерација X од посла траже равнотежу између пословног и приватног живота, добре међуљудске односе, па тако њих 45 одсто каже да је псовање на радном мјесту непримјерено и оставља утисак непрофесионалности, док миленијалци узвраћају ударац и тврде да покоја сочна псовка не утиче на радну атмосферу.

Научници са Свеучилишта у Норфолку у Великој Британији поручују да псовање на послу помаже запосленицима да се лакше носе са стресом. Њихово истраживање доказало је тврдњу миленијумска генерације да псовање јача тимски дух, а професор менаџмента Јехуда Баруч упозорио је како би забрањивање запосленицима да си на тај начин дају одушка чак могло имати и негативан учинак.

Тешке ријечи ипак нису добродошле пред битне или нове клијенте и наравно - надређене особе.

Псовке се користе често као и личне замјенице

Псовке чине око 0,7 одсто свих ријечи које човјек употријеби у једном дану. Иако то не звучи као пуно, знајте да личне замјенице користимо у истој мјери.

Аутор књиге “Кратка историја псовања”, Мелиса Мор, открива да је типичан однос између нула и три одсто, а дјеца чешће науче прво псовке него абецеду.

Ружне ријечи на терену

Физичка активност, али и псовање, најбољи су начин отпуштања негативних осјећаја, па не треба чудити што многи спортисти псују на терену.

Иако на прву дјелује одбојно, псовање се доживљава као знак искрености, што доприноси томе да нас више зближава с људима, поготово с онима које смо тек упознали.

(Независне новине)