Грије их "бубњара" док куцају на лаптопима

Дјеца у Ресавцима код Приједора похађају школу из доба Аустро-Угарске. У њој су услови за наставу као из прошлог вијека - влажни ходници, малтер отпада са плафона, гријање на дрва... Али, ту је и учионица опремљена са 20 лаптопа.

Република Српска 06.11.2016 | 12:38 Подручна школа у насељу Расавци, изграђена почетком прошлог вијека, једна је од најстаријих на приједорском подручју, а међу тамошњих 39 сеоских школа има највећи број ученика.

Иако се у њој више од вијека образују генерације дјевојчица и дјечака, данас једва задовољава минимум услова за одвијање наставе, пише агенција Анадолија.

Изграђена је у вријеме аустроугарске власти у Босни и Херцеговини 1912. године. Зуб времена и посебно људска небрига у протеклих више од 100 година утицали су на лоше стање ове школе.

Осим што због прокишњавања крова отпада малтер са плафона учионица, старе столарије, влажног ходника, загријавања три учионице примитивним пећима, које су се на овим просторима користиле прије више од 60 година, она није ни функционална, јер нема салу за физичко васпитање, ни адекватно ријешен мокри чвор, а није ни ограђена, иако је само пар метара удаљена од магистралног пута Приједор - Сански Мост.



Створити нормалне услове за школовање

У школи коју похађа 57 ученика од првог до петог разреда основне школе, организованих у двије смјене, запослено је пет наставника и једна спремачица.

"Похађао сам ову школу, али и мој отац, као и мој дјед који је био њен први домар. Нова школа се требала изградити 1972. године, када је грађена и она у насељу Ћела. Умјесто њене изградње, обећаше да ће се она обновити, али не урадише ништа", прича Зоран Ступар, житељ села Расавци.

Напоменуо је да је током недавне предизборне кампање нови градоначелник Приједора Миленко Ђаковић обећао мјештанима да ће се, уколико се не појави донатор, град побринути за ову школу и додао да ће вријеме показати да ли ће ово обећање испунити.



Мјештанка Јелена Бера, чије дијете похађа ову школу, казала је да њиховој дјеци треба обезбједити знатно боље услове од ових које им нуди школа.

При том је нагласила да треба под хитно ријешити најважније проблеме са којим се школа сусреће, јер има знатно више првачића него у другим подручним школама, што није небитна ствар.

"Њима требају три добре учионице, уређен мокри чвор и котловница. То је једна мало боља кућа и нису потребна велика средства да би се створили нормални услови за одвијање наставе", истакла је она.

Навела је да се у Расавцима граде многи објекти, а да је школа на задњем мјесту.

"Гради се друштвени дом у Горњим Расавцима и није да не треба, али преча је школа, коју похађају и дјеца оних који живе у том дијелу села", истакла је она.

Чланица Савјета родитеља у школи Јелена Ћорић рекла је да се дужи временски период боре да дјеца добију боље услове од постојећих и оцјенила да се садашња школа налази у катастрофалном стању.

"Надам се да ће се неко сјетити да створи нормалне услове да се дјеца нормално школују и да имају у школи што дјеца имају у данашње вријеме. Слали смо министарству захтијев и обраћали се директору централне школе да се нешто уради поводом ове школе, али се до сада све завршавало на обећањима", рекла је Ћорић.

Њено двоје дјеце похађа ову школу, а идуће године у њу ће кренути и треће дијете.

Према њеним ријечима, неке од комшија су због садашњих услова у школи своју дјецу уписали у неке друге подручне или градске школе.

Потрага за донаторима

Директор Основне школе Доситеј Обрадовић Стевица Џогазовић рекао је да је подручна школа у Расавцима у грађевинском смислу у најлошијем стању на подручју Приједора.

"Током овогодишњих септембарских киша дошло је до прокишњавања објекта и отпадања малтера. Дио објекта у којем је дошло до проблема оградили смо да се ученици не крећу по том простору, а електроинсталације на мјестима гдје је дошло до прокишњавања искључили смо из употребе, да би се спријечила хаварија", казао је он и додао да га је приједорска грађевинска инспекција усмено информисала да објекат не угрожава безбједност ученика и запослених.



Подсјетио је да су 2008. године у школи појавиле змије и да је хитном интервенцијом ресорног министарства и постављањем нових подова тај проблем ријешен.

Школи је у помоћ притекла и Агенција за локалну демократију из талијанске покрајине Трентино, који су постављањем филтера за пречишћавање воде, обезбједили ученицима питку воду.

"По налогу Градске управе Завод за изградњу града је израдио пројектну документацију комплетне санације објекта и централна школа, Град и Министарство просвјете и културе Републике Српске на основу ње покушавају пронаћи донаторе који би обезбједили средства да се тај посао уради", казао је Џогазовић, али је напоменуо да не зна о којем износу средстава се ради.

Он је устврдио да ученици ове школе не заостају у погледу наставних учила и наставног кадра у односу на друге подручне школе.

То је поткријепио податком да је једна учионица опремљена са 20 лаптопа, који су свакодневно на располагању ученицима.

Начелница Одјељења за друштвене дјелатности у Градској управи Љиљана Бабић је, уз констатацију да локална управа нема ингеренцију над основним и средњим образовањем, казала да се град Приједор никад није оглушио о образовање и нагласила да је то видљиво у претходном периоду.

"Родитељи су у мају дошли у Одјељење, изнијели своје захтијеве и изразили бојазан за своју дјецу која похађају ту школу. Град Приједор је у више наврата кандидовао код међународних донатора, као и код Владе Српске овај пројекат и још увијек нисмо добили негативан одговор, а у овом тренутку могу рећи да ће Град Приједор помоћи да ли реконструкцију садашње или изградњу нове школе", рекла је Бабић.



Изразила је наду да ће на основу достављене пројектне документације Министарство просвјете и културе Републике Српксе у наредном периоду смоћи снаге да крене у реализацију овог пројекта.

На крају ћемо парафразирати изјаву једне од наших саговорница и рећи да се у Приједору протекле двије деценије доста градило и изградило и нико нема ништа против тога, али нам се ипак чини да се међу приоритетним пројектима требала наћи адаптација постојеће школе и то из два разлога.

Она на једна од најстаријих образовних установа на овом подручју, што није безначајан податак, а ако ипак није могућа њена адаптација, потребно је било изградити нову школу, јер у садашњим временима, када се многа села гасе, у Расавцима који броје 874 становника, има завидан број дјеце, што може само да охрабри.

(Анадолија)
(Фото: Марио Цулина/Анадолија)