Колико је важно дојити бебу?
Колострум се лучи пет дана по порођају, златно жуте је боје, има највећу хранљиву вредност, пишу "Вечерње новости".
Здравље 05.11.2016 | 09:59
"Исхрана хуманим млеком на грудима мајке је од непроцењиве важности за комплетан развој бебе. Светска здравствена организација препоручује дојење докле год има млека и беба жели да сиса, не дуже од четврте године, јер тада већ губи вредност. Осим што ово млеко поседује апсолутно све корисне састојке за правилан развој, дојењем се успоставља и специфична снажна веза између бебе и мајке", каже специјалиста педијатрије, неонатолог примаријус др Радмила Милеуснић, начелник Прве српске банке хуманог млека Института за неонатологију.
* Да ли се квалитет мајчиног млека мења?
- Разликује се прво млеко, одмах по рођењу детета, познато као колострум. Ово млеко се лучи пет дана и по свом саставу и изгледу потпуно се разликује од потоњег. То је "бебино злато" јер је златно жуте боје, богатије је свим корисним састојцима и најхранљивије. Беба која га добије, закључава цревну баријеру и спречава продор непожељних бактерија. После колострума, долази прелазно млеко у трајању од 10 до 15 дана, а затим зрело млеко које успоставља нормалан начин схране. Што се тиче квалитета, свако млеко које беба добија дојењем је корисније од млечне формуле, јер садржи имунске факторе, ензиме, олигоелементе...
* Шта подразумева млечна формула?
- То је заправо млеко у праху, које допуњава исхрану бебе или се даје ако мајка не доји. Млечна формула је прилагођена узрасту од првог до шестог месеца и од шестог месеца до годину дана. Међутим, правило које налаже СЗО је да се искључе сви додаци исхрани у првих шест месеци, уколико мајка има довољно млека. После шест месеци, ако млека нема довољно даје се млечна формула. Уколико је беба раније стављена на исхрану млечном формулом, од четвртог до шестог месеца исхрана мора бити мешовита. То значи да треба да се уведу пиринчане и кукурузне житарице, оброк од поврћа, кашице од воћа.
БОРБА ЗА СВАКУ КАП
Уколико мајка нема млека, добија из банке млека. За осам оброка у току дана, спрема се по 30 до 80 мл, зависно од количине којом банка млека располаже. Ово су врло важне непрофитне организације, које се баве прикупљањем, обрадом и дистрибуцијом витално важне намирнице. Донорке су мајке дојиље, које имају вишак млека и јављају се самоиницијативно. Исто се понашају и мајке превремено рођене деце, смештене у Институту за неонатологију.
* Каква је исхрана после шестог месеца?
- Између шестог и седмог месеца убацују се друге житарице са глутеном, раж, јечам, овас. Веома је важно да се беби прво дају слани оброци. Уколико се крене са слатким, одбијаће да прихвати слано. Ако се испољи интолеранција на глутен, онда се прави дијета. Када не поседује ензим за разлагање глутена, дијета ће остати доживотна. У првих годину дана, бебама не би требало да се даје храна која надима, као што је пасуљ, купус, боранија, грашак. Избегавају се и намирнице које могу да доведу до алергије, попут јагода, цитрусног воћа, неких врста риба... Непрерађено кравље, овчје и козје млеко такође се не даје првих 12 месеци. Али, зато могу да једу путер, сиреве, намазе. И на време би требало увести што већи број намирница са кашичицом. После прве године, дете једе све што једу и укућани, под претпоставком да му се то свиђа.
* Ако му се не свиђа храна одраслих?
- Уколико му се нешто не свиђа, не треба по сваку цену инсистирати да то једе. Заправо, у тренутку када родитељ види да само хоће да узима храну, треба му давати комадиће. У сваком случају, бебе после шестог месеца не би требало на силу хранити јер то доводи до тога да деца касније у животу постају несамостална и несигурна. Око деветог месеца, када обично прохода дете, требало би га ставити да седне док једе, ако то жели. Беба прво проходава бочно, па затим напред, назад. Све друго је погрешно тумачење родитеља и мучење за бебу, која није спремна да седне.
СИРОВЕ НАМИРНИЦЕ (НИ)СУ ДОВОЉНЕ
Иако многи сматрају да је исхрана сировим намирницама непотпуна, педијатријски протокол наводи да је овакав принцип апсолутно здрав. Уколико су намирнице разноврсне, деца добијају неопходне састојке за развој. У сировим намирницама су протеини, и масти, угљени хидрати, олигоелементи...
- Уосталом, лако је доћи до одговора шта је исправно, ако се насупрот сирових намирница стави пилетина препуна хормона, месо са антибиотицима и другим непожељним састојцима, чије присуство не може да се избегне - каже саговорница "Живота плус".
- Мајке су несебичне и њихов гест давања млека представља врх доброчинства. У тренутку када се јаве, специјализован транспортни тим одлази код њих и проверава да ли испуњавају услове да би биле донори. Морају да буду психички и физички здраве, без било какве терапије. Ако су тетовиране, од тетоваже мора да прође шест месеци. Уколико су добиле трансфузију, опет мора да прође пола године. У крви не смеју да се нађу вируси. Када испуне све услове, стручни тим их обучава како да млеко сакупљају и чувају, а потом се оно односи у банку, обрађује, подвргава бактериолошким анализама и замрзава. У нашој земљи оваквих банака има у нашем институту за неонатологију, као и у Новом Саду и Крагујевцу, а отварању је велику подршку пружила планетарно познати нутрициониста и терапијски дијететичар Џилијен Вивер - каже др Милеуснић.
Она напомиње да се у банке слије много више млека када је медијска кампања, као што је била "златна" 2012. и 2013. године.
- Кључна ствар је борити се за сваку кап мајчиног млека, јер је то важно за преживљавање и избегавање различитих оштећења бебе. Мајчино млеко драстично смањује могућност да се дете разболи и смртност. Осим тога, дојење не утиче на квалитет груди, чега се прибојавају многе жене. Али о томе би требало да размисле даме са силиконима, јер у груди уграђују супстанце за које се још не зна поуздано какве последице остављају на имунски систем бебе и касније детета - истиче овај стручњак.
Б 92
фото:интернет
Коментари / 0
Оставите коментар