Пољопривредници не могу живјети од рада

Мали и нередовни подстицаји, скуп репроматеријал, нерегулисано тржиште, неформулисани стандарди и лош однос власти према пољопривредним произвођачима доводи пољопривредника у незавидан положај. Све недаће које су на плећима пољопривредника доводе до чињенице да колико год радио, сељак не може живјети од свог рада, речено је у емисији ИЗАЗОВИ БН телевизије.

Република Српска 04.11.2016 | 20:47 "2014. године је била поплава, 2015. година је била изузетно сушна, а само је 2016. родна година. Значи у посљедње двије године пољопривредници су у веома лошој ситуацији", каже пољопривредни произвођач из Семберије Младен Лазић.

Сваки нови дан добијемо доказ да се од пољопривреде не може живјети, усаглашени су семберски ратари и произвођачи млијека.

"Текућа година је по приносима једна од најбољих, али новца нема", тврди пољопривредник Младен Митровић и пита, "због чега је то тако и зашто након цјелогодишњег улагања, задужења, труда и рада пољопривредник не може да поврати уложено, већ је на губитку."

Какво је стање у држави, тако је и у пољопривреди, подвукли су саговорници коментаришући пољопривредну политику Републике Српске.

Осим што се жале на нередовне и мале подстицаје, пољопривредници су огорчени и због јаког увозничког лобија, због којег једва опстају. Од уложеног труда, рада, зноја, материјала и новца - слаба је вајда.

"Колико држава води рачуна о пољопривредницима, толико су и пољопривредници успјешни. Није нормално да држава изједначава домаћег пољопривредника са произвођачима из ЕУ", јасан је произвођач млијека из Бијељине Остоја Николић.

Он даље пита каквог је квалитета млијеко које се увезе из ЕУ, истовремено тврдећи да је своју производњу подвргао свим тестирањима која су показала позитивне резултате.

“Мене не треба да интересује да ли млијеко које се произведе иде за извоз”, каже Николић и додаје:

“Не треба да ме интересује ни ко је предсједник државе и то како функционише држава. Ја као произвођач, имам обавезу да производим квалитетно и да мој производ може да се прода”.

Ако се производње и упореде, дође се до огромних разлика.

"Пољопривредник у Финској по хектару добије око 530 евра подстицаја по разним основама. Код нас је проблем што немамо буџет који би то могао да издржи", истиче агроном Стеван Месаровић.

Он истиче да Српска нема социо-економску анализу за село.

Да је стање у пољопривреди изузетно тешко у емисији ИЗАЗОВИ БН телевизије свједочи и уредник емисије Село БН телевизије Тихомир Несторовић.

"За 40 година колико пратим развој и дешавања у пољопривреди, мијењале су се разне политике, а ни у једној области се није догодило толико промјена као у пољопривреди. Раније је било много сигурније тржиште", нагласио је Несторовић, подсјећајући да је пољопривреда најтежи и најодговорнији занат.

"У пољопривреди Републике Српске влада свеопшти хаос", напомиње Миладин Станић из Одбора за пољопривреду Народне скупштине Републике Српске.

“Произвођачи поврћа у Бијељини на пијаци свој производ не могу продати док шлепери и шлепери робе из увоза пролазе кроз Бијељину и иду нашим друмовима", наводи примјер Станић и поручује да су пољопривредни произвођачи без заштите домаће производње осуђении на пропаст.

Новац који се издваја из бужета Републике Српске за пољопривреду не издваја се ни стратешки нити према закону, истакао је Станић и додао да највећи дио тог новца одлази у нелегалне токове.

“Једнан од највећих `перача` новца је `Фармланд`. Чињенично стање је да је тамо опрано 10 милиона КМ робних резерви”, јасан је Станић.

Кривци за лошу ситуацију у пољопривреди су једним дијелом и политика, а једним и неорганизација пољопривредних произвођача у Републици Српској и осталом дијелу БиХ, казали су пољопривредни произвођачи у емисији ИЗАЗОВИ БН телевизије.



БН телевизија