Реприза медијске припреме атентата?

Релативизација безбедносних изазова и криминализација брата премијера Србије Александра Вучића, све то подсећа на медијску припрему убиства премијера Зорана Ђинђића, рекао је данас аналитичар Дејан Вук Станковић.

Србија 04.11.2016 | 22:57 Он каже да то чини одређена "медијско-политичка гарнитура", која је у вези са подземљем и која у овим околностима не може да има оне бенефите које је имала у претходном периоду.

"Доласком Вучића на власт многе ствари су се промениле у српској политици. Политички га не можете много да оспорите, ни спољно политички курс, ни економске резултате, али зато можете да кренете на нападе", рекао је Вук Станковић.

Како каже на медијској сцени преовлађује тенденција релативизације свих безбедносних изазова за ову земљу, са подсмехом се односе према проналаску арсенала оружја у близини породичне куће премијера, типа "Оља, зоља".

Подсећа да је Србија у недавној историји имала убиство премијера Зорана Ђинђића коме је претходила релативизација инцидената код хале Лимес и на Копаонику, те је направљења нека врста медијске припреме убиству.

"Сада имамо неку врсту репризе, надам се не са истим исходом. Имамо данас у Србији да се политички противници уместо да критукују на прави начин, врши се нека врста персоналних и личних напада", нагласио је Вук Станковић.

Постоји матрица, наставља он, да се данас медији на насловној страни баве Андрејом Вучићем где се наводе разне контраверзе, лажне фирме, сумњиви послови, те се прави портрет човека за кога не би било зачуђујуће да му се десе ствари које се догађају људима који се баве контраверзним бизнис пословима.

Он каже да таква писања на јавност делују узнемиравајуће, уноси се конфузија, како ствари треба да изгледају, унапред се везују руке државним органима.

Друштво је, наставља, страшно поларизовано у медијима, док у јавности постоји подршка власти.

"Онолико колико је стварна подршка противника власти на изборима мала, толико је у медијима појачан пресинг на власт, толико се отровних стрела одапиње", каже он и додаје да грађани верују Вучићу, али да поједини медији желе да поделе јавност.

Када неко напада премијера једне земље не напада га зато што му смета лично, већ због политике коју води, те да је тако било и у случају краља Александра, Зорана Ђинђића, Милошевића...

НЕБОЈША КРСТИЋ: ПОДСМЕВАЊЕ АТЕНТАТУ И СЛИЧНОСТИ

Да ли у овим цитатима видите сличност са оним што "елита" говори данас? Да ли вас је страх? И мене је.

"Опет, замислите да то није атентат, него закон вероватноће. Шта ако свако ко има кола, и шта ако свака кола на друму која могу да се тркају са Ђинђићевим аудијем, у ствари, припадају Сурчинском клану. Онда је чудо да до сада с премијером нису имала близак сусрет, нарочито јер их он нешто много не избегава. Све скупа, млађани Ђинђић није гадљив човек.

Ето, на пример, није повредио Ахилову пету играјући фудбал с лекарима, професорима или судијама, него са опасним момцима из специјалних антитерористичких јединица. Ваљда су му они и позајмили ону црну чарапу за на главу, како се оно зове - фантомка, коју је ставио на свој гипс. Јуче је премијер био у Бањалуци, није играо шах с Младићем, секао је тамо неку врпцу , а сећам се, као јуче да је било, како је Ђинђић, за време санкција Србије Републици Српској стајао на мосту преко Дрине и говорио:

"Дрина је кичма српског народа." Наравно, питање је да ли би тај човек, на пример, прошао лустрацију." Светлана Лукић, Пешчаник, 21.2.2003.

"Тај Ђинђић је не пре тако много година, допуштао себи да заступа неке сасвим другачије концепте, да не спомињем фамозног вола на Палама, он је, значи, човек прагматичан преко мере подношљивости." Теофил Панчић, Пешчаник, 27.3.2002.

"Ђинђић је окупирао сву извршну власт у Србији, ви га с правом не волите, он лаже, петља с криминалцима, хајдемо на изборе да ствари доведемо у склад са вашом вољом. Добро, можда не с оваквим речником, али да то се изговори и да се покаже, био би то председник кога ваља поштовати." Светлана Лукић, 21.11. 2001.

"У ствари, треба да вам честитам Нову годину али не смем, пошто се сећам како нам је честитао нову годину и председник и премијер, пресели су, прилично. Ђинђић се није потрудио ни два минута да размисли о томе шта ће рећи, него онако, као да смо малоумни, стално понавља - наша транзиција најбржа, најлепша, најбоља, и то каже ММФ, и то каже Светска банка, и то каже Европска банка за обнову и развој, све држим под контролом, само немој да ми сметате." Светлана Лукић, 2.1. 2002.

"Ђорђе Вукадиновић сматра да уопште нисмо имали шансе ни прилике зато што нам је председник владе Зоран Ђинђић. Чули сте, уосталом, у овој емисији, он сматра њега веома опасним човеком. Он је свој прилог у часопису Призма назвао "Година палих маски", читај пала је маска Зорану Ђинђићу, показао се шта јесте, а он је у ствари један ауторитарац." Светлана Лукић, Пешчаник, 10.1.2003.

"Ја бих страшно волео када би се појавио један човек који има неки формат, који би могао да се супротстави Ђинђићу. Његово име и презиме сигурно не знамо у овом тренутку, није то неко ко би из ових редова могао да васкрсне као частан, паметан човек, који може да лупи руком о сто и каже:

"Доста човече оваквог живота, дај да пробамо да мало мислимо о људима!".

Тако да нам остаје да живимо са, ако ви кажете да је то Влада Зорана Ђинђића или како ли би већ то могли да крстимо, нека олигархија тих неких технократа, финансијских махера...навно, сви говоре исто, то је већ смешно како епигони имитирају своје узоре, сви говоре као Зоран Ђинђић.

Чак и по начину облачења, чак и по начину како се шишају, они су физички препознатљиви. Како су дебеовци некада носили црне мантиле, тако и ови носе неке Пјер Карден комбинације, које су ужасно препознатљиве. Нема међу њима индивидуалности уопште. По моделима сутомобила и по томе са колико пратње улазе да се купају у базену, можете утврдити која је то врста људи." Горан Марковић, 14.2.2003.

Да ли у овим цитатима видите сличност са оним што "елита" говори данас? Да ли вас је страх? И мене је.

Извор: Вечерње новости