Repriza medijske pripreme atentata?

Relativizacija bezbednosnih izazova i kriminalizacija brata premijera Srbije Aleksandra Vučića, sve to podseća na medijsku pripremu ubistva premijera Zorana Đinđića, rekao je danas analitičar Dejan Vuk Stanković.

Srbija 04.11.2016 | 22:57 On kaže da to čini određena "medijsko-politička garnitura", koja je u vezi sa podzemljem i koja u ovim okolnostima ne može da ima one benefite koje je imala u prethodnom periodu.

"Dolaskom Vučića na vlast mnoge stvari su se promenile u srpskoj politici. Politički ga ne možete mnogo da osporite, ni spoljno politički kurs, ni ekonomske rezultate, ali zato možete da krenete na napade", rekao je Vuk Stanković.

Kako kaže na medijskoj sceni preovlađuje tendencija relativizacije svih bezbednosnih izazova za ovu zemlju, sa podsmehom se odnose prema pronalasku arsenala oružja u blizini porodične kuće premijera, tipa "Olja, zolja".

Podseća da je Srbija u nedavnoj istoriji imala ubistvo premijera Zorana Đinđića kome je prethodila relativizacija incidenata kod hale Limes i na Kopaoniku, te je napravljenja neka vrsta medijske pripreme ubistvu.

"Sada imamo neku vrstu reprize, nadam se ne sa istim ishodom. Imamo danas u Srbiji da se politički protivnici umesto da kritukuju na pravi način, vrši se neka vrsta personalnih i ličnih napada", naglasio je Vuk Stanković.

Postoji matrica, nastavlja on, da se danas mediji na naslovnoj strani bave Andrejom Vučićem gde se navode razne kontraverze, lažne firme, sumnjivi poslovi, te se pravi portret čoveka za koga ne bi bilo začuđujuće da mu se dese stvari koje se događaju ljudima koji se bave kontraverznim biznis poslovima.

On kaže da takva pisanja na javnost deluju uznemiravajuće, unosi se konfuzija, kako stvari treba da izgledaju, unapred se vezuju ruke državnim organima.

Društvo je, nastavlja, strašno polarizovano u medijima, dok u javnosti postoji podrška vlasti.

"Onoliko koliko je stvarna podrška protivnika vlasti na izborima mala, toliko je u medijima pojačan presing na vlast, toliko se otrovnih strela odapinje", kaže on i dodaje da građani veruju Vučiću, ali da pojedini mediji žele da podele javnost.

Kada neko napada premijera jedne zemlje ne napada ga zato što mu smeta lično, već zbog politike koju vodi, te da je tako bilo i u slučaju kralja Aleksandra, Zorana Đinđića, Miloševića...

NEBOJŠA KRSTIĆ: PODSMEVANjE ATENTATU I SLIČNOSTI

Da li u ovim citatima vidite sličnost sa onim što "elita" govori danas? Da li vas je strah? I mene je.

"Opet, zamislite da to nije atentat, nego zakon verovatnoće. Šta ako svako ko ima kola, i šta ako svaka kola na drumu koja mogu da se trkaju sa Đinđićevim audijem, u stvari, pripadaju Surčinskom klanu. Onda je čudo da do sada s premijerom nisu imala blizak susret, naročito jer ih on nešto mnogo ne izbegava. Sve skupa, mlađani Đinđić nije gadljiv čovek.

Eto, na primer, nije povredio Ahilovu petu igrajući fudbal s lekarima, profesorima ili sudijama, nego sa opasnim momcima iz specijalnih antiterorističkih jedinica. Valjda su mu oni i pozajmili onu crnu čarapu za na glavu, kako se ono zove - fantomka, koju je stavio na svoj gips. Juče je premijer bio u Banjaluci, nije igrao šah s Mladićem, sekao je tamo neku vrpcu , a sećam se, kao juče da je bilo, kako je Đinđić, za vreme sankcija Srbije Republici Srpskoj stajao na mostu preko Drine i govorio:

"Drina je kičma srpskog naroda." Naravno, pitanje je da li bi taj čovek, na primer, prošao lustraciju." Svetlana Lukić, Peščanik, 21.2.2003.

"Taj Đinđić je ne pre tako mnogo godina, dopuštao sebi da zastupa neke sasvim drugačije koncepte, da ne spominjem famoznog vola na Palama, on je, znači, čovek pragmatičan preko mere podnošljivosti." Teofil Pančić, Peščanik, 27.3.2002.

"Đinđić je okupirao svu izvršnu vlast u Srbiji, vi ga s pravom ne volite, on laže, petlja s kriminalcima, hajdemo na izbore da stvari dovedemo u sklad sa vašom voljom. Dobro, možda ne s ovakvim rečnikom, ali da to se izgovori i da se pokaže, bio bi to predsednik koga valja poštovati." Svetlana Lukić, 21.11. 2001.

"U stvari, treba da vam čestitam Novu godinu ali ne smem, pošto se sećam kako nam je čestitao novu godinu i predsednik i premijer, preseli su, prilično. Đinđić se nije potrudio ni dva minuta da razmisli o tome šta će reći, nego onako, kao da smo maloumni, stalno ponavlja - naša tranzicija najbrža, najlepša, najbolja, i to kaže MMF, i to kaže Svetska banka, i to kaže Evropska banka za obnovu i razvoj, sve držim pod kontrolom, samo nemoj da mi smetate." Svetlana Lukić, 2.1. 2002.

"Đorđe Vukadinović smatra da uopšte nismo imali šanse ni prilike zato što nam je predsednik vlade Zoran Đinđić. Čuli ste, uostalom, u ovoj emisiji, on smatra njega veoma opasnim čovekom. On je svoj prilog u časopisu Prizma nazvao "Godina palih maski", čitaj pala je maska Zoranu Đinđiću, pokazao se šta jeste, a on je u stvari jedan autoritarac." Svetlana Lukić, Peščanik, 10.1.2003.

"Ja bih strašno voleo kada bi se pojavio jedan čovek koji ima neki format, koji bi mogao da se suprotstavi Đinđiću. Njegovo ime i prezime sigurno ne znamo u ovom trenutku, nije to neko ko bi iz ovih redova mogao da vaskrsne kao častan, pametan čovek, koji može da lupi rukom o sto i kaže:

"Dosta čoveče ovakvog života, daj da probamo da malo mislimo o ljudima!".

Tako da nam ostaje da živimo sa, ako vi kažete da je to Vlada Zorana Đinđića ili kako li bi već to mogli da krstimo, neka oligarhija tih nekih tehnokrata, finansijskih mahera...navno, svi govore isto, to je već smešno kako epigoni imitiraju svoje uzore, svi govore kao Zoran Đinđić.

Čak i po načinu oblačenja, čak i po načinu kako se šišaju, oni su fizički prepoznatljivi. Kako su debeovci nekada nosili crne mantile, tako i ovi nose neke Pjer Karden kombinacije, koje su užasno prepoznatljive. Nema među njima individualnosti uopšte. Po modelima sutomobila i po tome sa koliko pratnje ulaze da se kupaju u bazenu, možete utvrditi koja je to vrsta ljudi." Goran Marković, 14.2.2003.

Da li u ovim citatima vidite sličnost sa onim što "elita" govori danas? Da li vas je strah? I mene je.

Izvor: Večernje novosti