Пријете ли нам суше и поплаве и ко је крив?

Од посљедица загађења ваздуха годишње умре између четири и шест милиона људи, показују најновија свјетска истраживања.

Република Српска 31.10.2016 | 07:59
Пријете ли нам суше и поплаве и ко је крив?
Динамичне климатске промјене остављају посљедице и на Републику Српску, о чему довољно говори чињеница да просјечна годишња температура, која је некада износила 10,6  данас прелази 12,8 степени.

Истраживања стучњака, климатолога рађена на подручју Републике Српске показала су да нас до краја овога вијека очекује све више суша, али и поплава. Стручњаци кажу да је динамичних климатских промјена било и ранијих година, али не у толикој мјери као данас.

Све веће емитовање гасова и непажња људи нарушили су и климатску и еколошку равнотежу. Зато није ни чудо што се у само једној недјељи смијени више различитих годишњих доба. Стрчњаци упозоравају да ће будућност бити неизвјесна, ако се што прије не реагује.

"Сви еминентни научно-стручни кругови говоре да, ако повећање глобално буде ишло преко 1.5 степени, онда нам будућност није извијесна. Не знамо шта ће се дешавати са атмосфером. За очекивати је много чешће појаве хладних фронтова, много више турбуленција у атмосфери, али и појаву суша и поплава. Ти екстреми биће још доминантнији и не знамо шта ће имати за посљедицу. Једино што можемо да учинимо јесте да промијенимо еколошки однос према животној средини и атмосфери, али и да стабилизујемо гасове" објашњава климатолог и декан Природно-математичког факултета у Бањалуци ГоранТрбић.

Ни чистоћа ваздуха у Српској није на завидном ниову. У зимском периоду загађеност често прелази границе нормале. Из Института за заштиту и екологију Српске покушавају што више да прате квалитет ваздуха, путем мониторинга, који тренутно постоје само на неколико мјеста.

Ваздух је, кажу, најзагађенији у индустријским зонама. Ипак, стручњаци су демантовали медијске натписе да је Босна и Херцеговина међу најзагађенијим земљама.

"У спектакуларним насловима често видимо да је БиХ трећа на листи загађености ваздуха. Ту сигурно постоји значајно загађење ваздуха, али у тим истраживањима обично се узимају један или два града, који имају одређену индустрију и којима је мониторинг загађености био висок. Генерално, мислим да нисмо у самом врху, јер имамо градове гдје је ваздух много чистији и гдје га загађује само саобраћај. То све треба узети са резервом" истиче директор Института за заштиту и екологију РС Предраг Илић.

Овај институт недавно квалитет ваздуха у Бањалуци истраживао у граду и на Бањ брду. Резултати су били запањујуће различити, иако су рађени у исто вријеме. Квалитет ваздуха и клима били су далеко другачији у самом центру града, него клима на Бањ брду. Природни хлад и зеленило недостају највећем граду Српске, па се због тога и осјети климатски дисбаланс између Бањалуке и других периферних мјеста у Републици Српској.

Иако су сви сагласи да су загађење ваздуха и климатске промјене глобални проблем, појединци се морају едуковати и схватити значај климатских промјена и еколошке равнотеже. Зато Фонд за заштите животне средине активно суфинансира бројне моделе енергетске ефикасности, чиме ће се увелико умањити емисија штетних гасова.

"Најзначајније активности које сада реализујемо је спровођење мјера енергетске ефикасности. Она за крајњи циљ има смањење емисије у ваздуху, што у значајној мјери доприноси смањењу и успоравању климатских промјена.То су нека глобална кретања у којима учествује РепубликаСрпска. У овој години Фонд ће кроз пројекте инвестирати око 900 000 КМ" каже директор Фонда за заштиту животне средине Срђан Тодоровић.

Република Српска већ увелико спроводи пројекат енергетске ефикасности.Тренутно се опрема 31 објекат, а приоритет имају здравствене и образовне установе. Уговором до 2018. године Српска се обавезала да ће овим моделима уштедјети енергију до девет одсто,  што ће унаприједити и еколошку равнотежу, поручили су из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС. Ипак, то је тек почетак борбе и прави резултати се могу очекивати тек кроз 10 до 15 година.

(Српскацафе.цом)

Коментари / 7

Оставите коментар
Name

никола

31.10.2016 07:03

Па Додик ко би други био крив.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Перица

31.10.2016 07:10

Крив је Додик, наравно!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Борац

31.10.2016 07:11

Па зар није Додик крив и за ово?

ОДГОВОРИТЕ
Name

либерал

31.10.2016 09:09

Тацно. У праву си. Није он крив као изводјац радова али матрица зивота коју је створила његова секта јесте. Овом граду није потребно зеленило хаотицно натрпано гдје ко стигне. Нама треба "провјетравање". Паметни људи су прије рата стварали тзв зелене појасеве који су испресијецани зградама тако да се град дословно гуси. Сад је стање такво да ту висе нема поправног.

Name

Лија

31.10.2016 08:26

Прогнозе говоре: Ако не буде суша биће кишовито, а ако буде кишовито неће бити суше. Свједно, како буде да буде криви су ови из власти, а помало и из опозиције.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Сељак

31.10.2016 11:19

Додик зна се ту нема сумље

ОДГОВОРИТЕ
Name

Драган

01.11.2016 10:24

И Арие Ливне са екипом која "одобрава" концесије.