Приче завичајне: Перо Мачак из Ердевика

Постоје три Срема - вински, шумски, свињарски. Вински Срем је Фрушка гора и села на њеним обронцима, шумски Срем је око ријеке Босут у шидском крају и свињарски дуж ријеке Саве. Прецизних разграничења ова три Срема нема, јер се међусобно преплићу, допуњују и настављају.

Србија 28.10.2016 | 17:26 Постоје три Срема - вински, шумски, свињарски. Вински Срем је Фрушка гора и села на њеним обронцима, шумски Срем је око ријеке Босут у шидском крају и свињарски дуж ријеке Саве. Прецизних разграничења ова три Срема нема, јер се међусобно преплићу, допуњују и настављају.

Вина има и у свим сремским атарима, свиња такође, али и шума, осим у мјестима на прлазу Земуну и Београду.

Срем на обронцима Фрушке горе у општини Шид и вински је, и свињарски и шумски. Чувено сремско виногорје почиње у околини Ердевика, а онда се наставља на исток све до Старе Пазове, а на запад до Илока у Хрватској.

- Наше вино може се држати у марамици. Тако је густо. И питко је. Само треба га знати пити. Испочетка разгаљује душу, опушта и кријепи тијело, али послије једне литре ноге почињу да трну а у слијепоочницама да бубња као у каци. Наше ердевичко вино пије се полако. Срк по срк, па се заложи мастан залогај. Онда мало девљи гутљај, па повећи комад меса. Онда може се пити до миле воље. нема да ти трну ноге и зуби а у глави да ти свира оркестар - казује најпознатији сремски гурман и гастроном Перо Мачак из Ердевика. Презиме му нико не зна, осим поштара, а га ни он не помиње.

Вели, довољно је рећи Мачак и свако ће знати о коме је ријеч. Добричина је и кува најбоље гулаше, паприкаше и чорбе. Понекада када се окупе ловци и љубитељи добре капљице и сласна залогаја не спава два или три дана.

- Идем шором и неко ме дозива именом. Не обазирем се, Онај опет зове ме именом. Ћутим. Када повиче Мачак, окренем се. Мачак вам је најплеменитија животиња. Такву умиљату нигдје нећете срести осим мене у Ердевику, каже у шали Перо Мачак, па насу чашу црвеног вина.

Сремци ријетко пију шприцере. Веле, неће да кваре вино. када им се наспе чаша, дуго је загледају, окрећу и миришу, па опет тако два три пута. Онда узму први гутљај, а они то зову срк, тек да наквасе слузокожу. Мућкају га, па прогутају. Опет омиришу вино, а други гутљај је дебљи. Опет га дуго мућкају у устима, па прогутају. Онда узму комадић сланине, која се већ прије пијења стави на дуг штап и чвари се изнад ватре, онда диване, па сркну вину, узму залогај масне хране - па, онда пију до вечери, до јутра, до сутра увече, до... Док им не досади. Сремце једино досада може одвојити од јела и пића.

За дружење са овим вриједним људима, а та се њихова особина једино може уочити када се дуже буде са њима: На први поглед увијек дјелују успорено, али су им њиве увијек обрађене, виногради за примјер, све под конац, машине подмазане, а исто тако и ловачке пушке.

Припремљени за дружење са Сремцима а у Срему освићемо у Ердевику и у његовом ловишту "Ворово". Сремци су били врједнији. Већ су наложили ватре и нанизали сланину, шунку, кобасице и пршуте на дуге штапове. У правом шпалиру боца је бјело вино, у другом црно вино, па је онда иде ред боца са розе вином, а на крају црвеног.

Чекао нас је велики посао, али се не креће док се не испије "први" ешалон вина и поједу ражњићи са двадесетак прутова.

Тек тада почиње пребројавање дивљачи у ловишту „Ворово“. Сремци иду ногу пред ногу, па застану. Осмотре, па ногу пред ногу. Из ранаца гутну мало вина. тек тада видимо да се уопште нисмо припремили за дружење са њима - понијели смо само воде. А у шуми пити само воду је велика казна, јер послије обилног јела и пића вода само распламсава жеђ исто као бензин ватру.

- Рече вама ваш Мачак да само гледате шта Сремци раде, па ћете добро проћи. У шуму се не иде без вина. И нигје се без њега не иде. А ви понијели воду! Штета. Гледајте само шта ми Ердевичани чинимо - каже наш Перо.

Провели смо дан у "Ворову". Видјели смо на стотине срна, јелена лопатара, горских јелена, муфлона, лисица, зечева, куна златица, орлова бјелорепана, јастребова...

Ипак, увјерили смо се да је Ердевичанин Перо Мачак најплеменитија животиња у винско-шумском Срему. Да смо му рекли да је најдушевнији човјек наљутио би се - он је Мачак и само Мачак и то најплеменитији.

И још једно - у Срем се иде тек послије дуге и темељите припреме за дружење са Сремцима.
Другачије не бива.

Ако не набасате на племенитог Перу Мачка из Ердевика – засигурно сте пропали.

БН телевизија (Тихомир Несторовић)