Додикове опасне београдске игре

Милорад Додик је кроз уста свог савјетника Ненада Кецмановића послао из Београда јасну поруку да је спреман додатно наелектрисати ситуацију и затегнути односе у БиХ уколико би правосуђе почело да функционише и ради свој посао.

Република Српска 27.10.2016 | 15:22 Кецмановић је на округлом столу током Сајма књига оцијенио као опасну провокацију позив Додику на саслушање због референдума, и предвиђа да би то могао бити окидач који ће да „одмрзне“ одлуку Народне скупштине Републике Српске везану за референдум о Суду и Тужилаштву БиХ.

Кецмановић нам преноси и Додиково опасно размишљање да је сада добар тренутак за распакивање Дејтона, да не треба да се бојимо јер би то довело до распакивања Федерације и БиХ а не Републике Српске.

Познато је да Кецмановић у својим текстовима и јавним наступима дуги низ година преноси Додикова размишљања и најављује његове потезе, па не треба имати нимало сумње да је Додик послао уБеоград своје преторијанце, Кецмановића, Ћеранића и Галијашевића, да пренесу његову поруку да је спреман жртвовати и ризиковати све како би спасио своју главу.

Смјена исконтролисаног Горана Салиховића, који је стопирао и саботирао све истраге, очито га је забринула па сада жели јавно да каже и упозори да је спреман изазвати велике проблеме и турбуленције уколико би заробљене институције почеле радити свој посао и утврдити гдје су нестале милијарде.

Запад је подржао Додика пред локалне изборе, њихови амбасадори су му дошли на ноге у Бањалуку и подстакли предизборно спиновање са референдумом, одобрили му 50 милиона преко ММФ-а па Додик сматра да уз прећутну подршку запада, Русије и Вучића на крилима изборног резултата може отићи и корак даље.

Западу одговара овакво стање у Републици Српској, јер се из темеља разарају и уништавају све њене институције и темељи, и што је Додик дуже на власти то су веће шансе да ће доћи до њеног потпуног урушавања.

Прича о распакивању Дејтона је најопаснија Додикова игра која би могла имати погубне последице за Републику Српску и њене грађане, јер је споразум настао на великој жртви најјачи гарант њеног опстанка, стабилности и сигурности. Сиромашни, дубоко подијељени и исцрпљени ентитет разорен системском пљачком, негативном селекцијом и корупцијом, који живи на апаратима домаћих и страних кредитора, у коме су све институције заробљене и подређене интересима једног човјека, тешко може извући неку корист од распакивања стратешког документа који штити његове широке надлежности.

Осим евентуалне декларативне подршке Русије и Србије, Република Српске не може очекивати било какву страну подршку, и сулудо је очекивати да би тренутно могли добити нешто више од оног што имамо, али можемо ризиковати и изгубити много. Распакивање Дејтона једино може одговарати Хрватима у БиХ, који би уз традиционалну подршку матице и снажне Њемачке можда могли ујединити кантоне у Федерацији у којима су већина.

Занимљиво је да Додикови планови коинцидирају са сличном иницијативом Колинде Грабар Китаровић и првим иступима новог хрватског премијера Пленковића.

Додик је очитио спреман на велике уступке и опасне игре како би спасио своју главу, па би његово сулудо размишљање и најаве требале забринути сваког искреног патриоту. Иако се упорно буса у прса лажним патриотизмом, Додик је у много наврата показао да је Република Српска за њега само златна кока коју намјерава черупати док год на њој има златног перја, а очито да је спреман прије бијега за својим новцима у Русију исцрпљеној коки ставити главу на пањ и пресјећи дејтонске артерије које је чувају.

Срби имају кратко памћење, па их треба подсјетити о каквима се патриотима ради. Ненад Кецмановић је био Алијин „љиљан“, и српски члан Алијиног ратног Предсједништва БиХ на почетку грађанског рата све до августа 1992. године, а након одласка из Сарајева одбио је позив ратног руководства Републике Српске да остане и помогне стварање институција већ је побјегао у Београд.

Џевад Галијашевић је ратни командант и официр Армије БиХ који је са муџахединима нападао Републику Српску око Маглаја, Мошевца, Тешња и Озрена, а сам Милорад Додик је као посланик прве Уставотворне скупштине 31.03.1994. један од оснивача Федерације БиХ.

Као и током Отаџбинског рата, Кецмановићу и другим Додиковим синекурама лако је из Београда млатити и трговати интересима Републике Српске, али све њихове скупе игре на крају се могу разбити једино о главу Срба са ове стране Дрине које режим још није протјерао са својих огњишта. Додик је добрим дијелом успио у намјери да сиромаштвом, застрашивањем, уцјенама, негативном селекцијом и контролисаним медијима анестезира и баци у апатију исцрпљену нацију, али ипак требамо пронаћи енергију да се устанемо и спријечимо отуђену бахату олигархију да опасним играма Републици Српској зада кобни ударац.

П.С. Да вук длаку мијења ал ћуд никад Додик је показао када је прво преко ђубрета из Народних новина и РТРС-а најприземније испљувао и извријеђао Вукоту Говедарицу, а потом му наредни дан упутио честитку и позвао га да чека 15 дана у реду за састанак. Провидне игре разјединитеља који лицемјерно упорно прича о јединству су толико постале отрцане да је сваки коментар сувишан.

Небојше Вукановић