Евроазија: НАТО се руши у Бањалуци

У контексту геополитичких односа на југоистоку Европе тешко је заобићи текст Александра Дугина на самој граници памфлета, објављен на руском порталу “Евразиа.цом” под насловом - “Враћање Срба у историју, Република Српска ће се припојити Србији - уз вас је пробуђена и оснажена Русија”.

Босна и Херцеговина 26.10.2016 | 07:29 У њему Дугин позива на вјековне православне и геополитичке везе Срба и Руса, па текст почиње патетично:

“Одавно нисмо ништа чули о Србији, а Србија је наша бол. Одважна, непоколебљива, православна земља и зачаран до смрти, огољен мукама, поносни словенски народ који није обарао главу ни пред отоманских господарима, ни пред америчким Новим свјетским поретком.

Срби су једини народ који истински воли Русе. И све памти и све прашта. Они који познају историју великог српског народа схваћају да с њим никада неће бити готово. Он прима страшне ударце судбине, али се сваки пут поновно диже. Срби су и у томе слични нама; ми стижемо до посљедње црте, чак залазимо иза ње, али се потом опет враћамо у историјску битку – послије пораза, револуција и тешких времена. Тако дишу словенске груди – удах/издах. При издаху уздрхти свијет.”

Након улагивања и мелодраматских излива братске љубави, који су чак и у дијелу српске јавности и стручних кругова изазвали подсмијех, Дугин прелази на конкретне ствари голе геополитике, оно што га заиста у цијелој причи и једино занима:

“Циљ свих Срба је успостављање јединства. И најозбиљнији покретач тог процеса је управо Бања Лука, пријестоница Републике Српске. Та политичка творевина је јединствена – успјела је обранити своју независност од бошњачког национализма Сарајева, подржаног од Запада, сачувати српску социјалну структуру, културу, школство, управу и вјеру. Притом Република Српска у вријеме Милорада Додика није ишла путем Србије која посљедњих година све више, макар и принудно, игра како Запад свира.”

У дијелу са поднасловом, “Наша противофанзива на Балкану”, Дугин даље разрађује агенду руске политике дјеловања преко српских посредника:

“Шта можемо очекивати од Милорада Додика? Много тога. Тешко је рећи које су теме разматране на његовом састанку с предсједником Владимиром Путином.

У цјелини, геополитика ионако указује на план дјеловања. У садашњој заоштреној фази сучељавања руско-православног блока са Западом у свјетлу украјинске драме и очајничке битке за Новорусију, било би логично извести узвратни ударац на Балкану. Република Српска заузима главно мјесто у стратешкој архитектури Балкана. Ако почне тамо, покренуће се сви процеси у регији.”

Дугинове пројекције су потпуно складне анализи Јафе Арнолда у Катехоновом тексту “БиХ 2016:

Судбина Републике Српске је судбина Србије и Русије” из јануара ове године. Александар Дугин даље наводи да се може очекивати скоро одржавање референдума о независности Републике Српске и њеном изласку из састава БиХ и отворено каже:

“То је кримски сценаријо. Етнички и културно та територија је чисто српска и православна, границе општина чврсто су успостављене још за вријеме ратних дјеловања током ’90-их година. Ничија права неће страдати.” Затим се, према Дугину, може очекивати “почетак процеса поновног уједињења са Србијом” што према њему, може и радикално промијенити политику у Србији и одбити је од даљњег приступања Европској унији и НАТО-у:

“Видјевши такав одлучан корак Републике Српске у патриотском смјеру, грађани Србије ће се охрабрити. Послије толиких пораза, драма, губитака и штета, то ће постати предзнак нове зоре…

Патриотско антизападно крило српског друштва нагло ће ојачати. У таквим приликама друкчије ће се развијати и односи са Русијом.

Москва је послије Крима изгубила и посљедње илузије у погледу Запада, а њена одлучност изградње властите политике вишеструко је порасла.

Стога ће зближавање са Србијом, која улази у нови круг своје историје, овај пут бити јединствена шанса за Русију да ојача свој положај у Европи… Београд је сада превише увучен у процес прикључења Европској унији. За потребно усклађивање политика Москве и Београда, потребан је – додатни фактор. Тај фактор је Милорад Додик.”

Дугин се не зауставља само на руском геополитичком обухватању Србије, него агресивни процес изградње нових руских позиција у меком трбуху распореда НАТО-а и ЕУ, шири даље на цијелу Источну Европу, па отворено наводи:

“Ако се претходно наведено оствари, покренуће се читава Источна Европа гдје живи много православних народа. Ако се добро учврсти на Балкану, Русија ће заједно са Србима моћи створити блок православних земаља Европе којем се у одређеним околностима могу придружити Румуни, Бугари, Македонци и Грци. То би могао бити наш асиметрични одговор на сложене прилике у Новорусији и логичан развој процеса започетим руским прољећем.”

Врло јасно и гласно, без икаквих дилема, Александар Дугин разјаснио је све елементе руске геополитичке агенде на просторима Југоисточне Европе.

Како год било, био Дугин при себи када износи и заступа овакве тезе или не, чињеница је да је близак руском политичком и војном врху, у директној вези с руским обавјештајним агенцијама и с огромним утицајем на креаторе стратешких спољнополитичких одлука.

Такође, чињеница је да је након његовог упорног заговарања евроазијских интеграција, заиста и основана Евроазијска економска унија.

Иако су му се и тада многи смијали, сматрајући да су његове идеје на граници политичког СФ-а, његове идеје, ипак, дјеловањем руске државне политике постају стварност.

Извор: 7Дневно