ОН је херој ''Дербија дела Лантерна''...

Прича о љубави због који си спреман да ризикујеш каријеру! Кристијан Пуђиони је са 35 година дочекао да дебитује за Самп, клуб за који навија од малена. И то у најважнијој утакмици за Дорију.

Фудбал 27.10.2016 | 20:30 Реакција је била равна гађењу. Кад су челници Кјева саопштилиКристијану Пуђионију да су му завршили трансфер у Ђенову добили су одговор какав нису очекивали. Момак рођен у Ђенови, чији су родитељи становали малтене преко пута Марасија, радо би завршио каријеру него заиграо за Грифоне. Уосталом, један од првих поклона које је добио у животу, био је шал који му је бака исплела. Шал у плавој, белој, црвеној и црној боји. У бојама Сампдорије, најљућег ривала Ђенове.

“Било где, само не тамо“, као из топа је одговорио Пуђиони, пише угледни новинар Џејмс Хорнкасл у ауторском тексту за сајт Цалциомерцато.цом.

Два су разлога за тако тврд став. Прво, Пуђиони истински воли Самп, а под број два нормално је да међу пријатељима из родног града има и многе навијаче Ђенове који добро знају да Грифони нису баш његов пик и да не би могао себе да натера да за омражени клуб дају свој максимум. Није желео да буде лицемеран. И био је спреман да стане у одбрану свог чистог образа.

Није било лако. У Верони су се разбеснели, Пуђиони је приморанд а тренира сам, често по снегу и мраку, јер Кјево није ни помишљао о томе да пали рефлекторе само због једног играча. Био је затвореник сопствених уверења. Прича о жртви због једине љубави брзо се ширила. И стигла до Ђенове.

Касније те сезоне, присећа се Хорнкасл, Кјево је гостовао код Сампа на Марасију, а ултраси домаћег тима разбили су банер: “Част онима који поштују прву љубав. Пуђиони, један од нас“. Можда јесте био сам, али се бар тог дана није осећао усамљеним.

Реакција навијача му је помогла и кад занемаримо емоције и позабавимо се конкретним стварима. Бунт Сампових ултраса стигао је и до надлежних органа. Не само што је Кјево морао да Пуђионија врати у тим, већ је морао и да му надокнади за претрпљењу штету. Без обзира, било је јасно да је завршио епизоду у Верони.

Са 34 године кренуо је у потрагу за новим ангажманом. Обично се голмани тог нивоа у таквим околностима задовоље и Серијом Б. Али Пуђионију се карма осмехнула. Стигао је позиб Сампдорије са понудом да на Марасију заврши каријеру. Као трећи голман додуше, али ко мари.

Све то се дешавало прошлог лета. Пуђионијев задатак  је у суштини био да млађима преноси шта то значи играти за Сампдорију. Емилијано Вивијано је био први пик међу стативама,Алберто Брињоли други. Али како је Брињоли играо на позајмици из Јувентуса проблем је настао овог лета. Јуве је желео да му обезбеди већу минутажу и послао га је у Легањес. Сампдорија је дуго размишљала о замени, али се на крају одлучила да је Пуђиони сасвим довољан као резерва.

Прошлог недеља су се вероватно замислили због такве одлуке. Вивијано је у мечу са Пескаром повредио зглоб и следовала му је десетодневна пауза.  Са 35 година дошао је Пуђионијев тренутак. Остварење сна. Нешто што је чекао целог живота имајући у виду да је био полазник Сампове академије, да је после школе и привременог посла на грађевини ишао на тренинге. Напредовао је све до првог тима, али шансу није дочекао,  па је фудбалску срећу потражио у трећелигашу Варезеу. Шанса да заигра у омиљеним бојама већим делом каријере изгледала је предалеко. И онда се све наместило. И то не на било којој утакмици.

Не, 35-годишњи Кристијан Пуђиони је дебитовао у најважнијој од свих утакмица, у Дербију дела Лантерна.

Хорнкасл подсећа да је последњи Ђеновљанин који је стајао на Самповој гол линији у дербију са градским ривалом био Сарин ди Винченцо још давне 1977. године. Сећају се те утакмице навијачи Сампа по голу нападача Ђенове Роберта Пруца којим је не само окончан десетодишњи пост Грифона у Дербију дела Лантерне, већ је Дорију послао у Серију Б.
“Видети мог ученика како израста у јунака овакве утакмице... За мене би то била довољна освета“, говорио је годинама касније Ди Винченцо.

Пуђиони је био тај, иако можда није ни изгледао као кадар да заблиста. На загревању уочи суботње утакмице није могао да се суздржи - запевао је са навијачима клупску химну. Атмосфера права јужноамеричка. Уосталом, на терену десет Јужноамериканаца. И само један Ђеновезе.

Огроман притисак на њему. И целом Самповом тиму додуше. У последњих шест кола у Серији А Дорија је освојила само два бода. Већ је почело да се прича о ризику од испадања. Ђенова је у меч ушла као велики фаворит. Да њен меч са Фјорентином није одложен и да је победила можда би била и четврта на табели. До дербија са Сампом примила је пет голова, колико још само Јувентус.

Сампдорију су сви унапред отписали, али у дербију игра срце, а не форма. Луис Муријел је довео номиналног домаћина у вођство, Лука Риђони је потом изједначио, понадали су се навијачи Ђенове да су после једне фантастичне Пуђионијеве интервенције и преокренули, али је погодак Горана Пандева поништен због офсајда. Четири пута је уздрман оквир гола.Матија Перин је одбранио шут Фабија Кваљареле са пенала, да би почетком другог полувремена дефанзивац Ђенове Армандо Ицо аутоголом уручио Сампу ново вођство.

Пуђиони је у финишу утакмице укротио шутеве Леонарда Паволетија и у судијској надокнадиНиколе Нинковића. Аутсајдер Самп је победио. Нико се томе није обрадовао више одПуђионија. Славио је са шалом око руке.

Извор: моззартспорт