ON je heroj ''Derbija dela Lanterna''...

Priča o ljubavi zbog koji si spreman da rizikuješ karijeru! Kristijan Puđioni je sa 35 godina dočekao da debituje za Samp, klub za koji navija od malena. I to u najvažnijoj utakmici za Doriju.

Fudbal 27.10.2016 | 20:30 Reakcija je bila ravna gađenju. Kad su čelnici Kjeva saopštiliKristijanu Puđioniju da su mu završili transfer u Đenovu dobili su odgovor kakav nisu očekivali. Momak rođen u Đenovi, čiji su roditelji stanovali maltene preko puta Marasija, rado bi završio karijeru nego zaigrao za Grifone. Uostalom, jedan od prvih poklona koje je dobio u životu, bio je šal koji mu je baka isplela. Šal u plavoj, beloj, crvenoj i crnoj boji. U bojama Sampdorije, najljućeg rivala Đenove.

“Bilo gde, samo ne tamo“, kao iz topa je odgovorio Puđioni, piše ugledni novinar Džejms Hornkasl u autorskom tekstu za sajt Calciomercato.com.

Dva su razloga za tako tvrd stav. Prvo, Puđioni istinski voli Samp, a pod broj dva normalno je da među prijateljima iz rodnog grada ima i mnoge navijače Đenove koji dobro znaju da Grifoni nisu baš njegov pik i da ne bi mogao sebe da natera da za omraženi klub daju svoj maksimum. Nije želeo da bude licemeran. I bio je spreman da stane u odbranu svog čistog obraza.

Nije bilo lako. U Veroni su se razbesneli, Puđioni je primorand a trenira sam, često po snegu i mraku, jer Kjevo nije ni pomišljao o tome da pali reflektore samo zbog jednog igrača. Bio je zatvorenik sopstvenih uverenja. Priča o žrtvi zbog jedine ljubavi brzo se širila. I stigla do Đenove.

Kasnije te sezone, priseća se Hornkasl, Kjevo je gostovao kod Sampa na Marasiju, a ultrasi domaćeg tima razbili su baner: “Čast onima koji poštuju prvu ljubav. Puđioni, jedan od nas“. Možda jeste bio sam, ali se bar tog dana nije osećao usamljenim.

Reakcija navijača mu je pomogla i kad zanemarimo emocije i pozabavimo se konkretnim stvarima. Bunt Sampovih ultrasa stigao je i do nadležnih organa. Ne samo što je Kjevo morao da Puđionija vrati u tim, već je morao i da mu nadoknadi za pretrpljenju štetu. Bez obzira, bilo je jasno da je završio epizodu u Veroni.

Sa 34 godine krenuo je u potragu za novim angažmanom. Obično se golmani tog nivoa u takvim okolnostima zadovolje i Serijom B. Ali Puđioniju se karma osmehnula. Stigao je pozib Sampdorije sa ponudom da na Marasiju završi karijeru. Kao treći golman doduše, ali ko mari.

Sve to se dešavalo prošlog leta. Puđionijev zadatak  je u suštini bio da mlađima prenosi šta to znači igrati za Sampdoriju. Emilijano Vivijano je bio prvi pik među stativama,Alberto Brinjoli drugi. Ali kako je Brinjoli igrao na pozajmici iz Juventusa problem je nastao ovog leta. Juve je želeo da mu obezbedi veću minutažu i poslao ga je u Leganjes. Sampdorija je dugo razmišljala o zameni, ali se na kraju odlučila da je Puđioni sasvim dovoljan kao rezerva.

Prošlog nedelja su se verovatno zamislili zbog takve odluke. Vivijano je u meču sa Peskarom povredio zglob i sledovala mu je desetodnevna pauza.  Sa 35 godina došao je Puđionijev trenutak. Ostvarenje sna. Nešto što je čekao celog života imajući u vidu da je bio polaznik Sampove akademije, da je posle škole i privremenog posla na građevini išao na treninge. Napredovao je sve do prvog tima, ali šansu nije dočekao,  pa je fudbalsku sreću potražio u trećeligašu Varezeu. Šansa da zaigra u omiljenim bojama većim delom karijere izgledala je predaleko. I onda se sve namestilo. I to ne na bilo kojoj utakmici.

Ne, 35-godišnji Kristijan Puđioni je debitovao u najvažnijoj od svih utakmica, u Derbiju dela Lanterna.

Hornkasl podseća da je poslednji Đenovljanin koji je stajao na Sampovoj gol liniji u derbiju sa gradskim rivalom bio Sarin di Vinčenco još davne 1977. godine. Sećaju se te utakmice navijači Sampa po golu napadača Đenove Roberta Pruca kojim je ne samo okončan desetodišnji post Grifona u Derbiju dela Lanterne, već je Doriju poslao u Seriju B.
“Videti mog učenika kako izrasta u junaka ovakve utakmice... Za mene bi to bila dovoljna osveta“, govorio je godinama kasnije Di Vinčenco.

Puđioni je bio taj, iako možda nije ni izgledao kao kadar da zablista. Na zagrevanju uoči subotnje utakmice nije mogao da se suzdrži - zapevao je sa navijačima klupsku himnu. Atmosfera prava južnoamerička. Uostalom, na terenu deset Južnoamerikanaca. I samo jedan Đenoveze.

Ogroman pritisak na njemu. I celom Sampovom timu doduše. U poslednjih šest kola u Seriji A Dorija je osvojila samo dva boda. Već je počelo da se priča o riziku od ispadanja. Đenova je u meč ušla kao veliki favorit. Da njen meč sa Fjorentinom nije odložen i da je pobedila možda bi bila i četvrta na tabeli. Do derbija sa Sampom primila je pet golova, koliko još samo Juventus.

Sampdoriju su svi unapred otpisali, ali u derbiju igra srce, a ne forma. Luis Murijel je doveo nominalnog domaćina u vođstvo, Luka Riđoni je potom izjednačio, ponadali su se navijači Đenove da su posle jedne fantastične Puđionijeve intervencije i preokrenuli, ali je pogodak Gorana Pandeva poništen zbog ofsajda. Četiri puta je uzdrman okvir gola.Matija Perin je odbranio šut Fabija Kvaljarele sa penala, da bi početkom drugog poluvremena defanzivac Đenove Armando Ico autogolom uručio Sampu novo vođstvo.

Puđioni je u finišu utakmice ukrotio šuteve Leonarda Pavoletija i u sudijskoj nadoknadiNikole Ninkovića. Autsajder Samp je pobedio. Niko se tome nije obradovao više odPuđionija. Slavio je sa šalom oko ruke.

Izvor: mozzartsport