Гдје су нестали милиони за Роме у БиХ?

Иако БиХ већ годинама издваја позамашна средства за запошљавање Рома, значајнијих резултата нема. Зашто?

Босна и Херцеговина 24.10.2016 | 11:24 Према подацима ромских удружења у Босни и Херцеговини живи око 100 000 Рома, који су потпуно искључени из друштва. Чак 99 одсто их нема никакво запослење. Томе увелико доприносе и негативне предрасуде и стереотипи према највећој националној мањини у БиХ, које су дубоко укорјењене у свијест нашег друштва.

БиХ с друге стране издваја позамашна средства да се овај проблем бар донекле ријеши.  Тако је за запошљавање и самозапошљавање Рома у периоду 2009. – 2015. године из државне касе издвојено 4.022.000,00 марака, а према подацима државних институција 517 Рома је користило ова средства.

Недавно је објављен и Јавни позив у оквиру којег је за самозапошљавање и запошљавање Рома на нивоу Босне и Херцеговине издвојено 700 хиљада марака. Средства у износу од шест хиљада марака, намијењена су послодавцима који желе запослити Роме на најмање 12 мјесеци и износ од  пет хиљада марака за Роме који желе да започну сопствени бизнис.

Па иако држава већ годинама издваја позамашна средства за запошљавање Рома, значајнијих резултата нема. Зашто?

Проблем је двојак сматра Енес Махић, директор Удружења грађана “Нова Ромска Нада” из Лукавца .

Први проблем је што се средства дају без претходне едукације Рома, па бизниси које покрену након годину или двије дана пропадну. Тако је на подручју Тузланског кантона, од неколико десетина покушаја самозапошљавања, само један успио опстати дужи низ година. Ријеч је о жени која шије одјећу за лутке, посао се чак и проширио, па је запослила и нове раднике.

“У Тузланском кантону је у пројекте запошљавања и самозапошљавања Рома уложено око 2, 4 милиона марака и ти новци су, могу слободно рећи, бачени, јер су сви послови, изузев једног пропали. Бављење пољопривредном, сточарством,  продајом, пржионице кафе , били су најчешћи пројекти у који су Роми улагали новац, али због недостатка знања нису опстали дуже од годину или двије. Бесмислено је давати новац, ако корисници истог не располажу знањем, ако нису едуковани за тај посао”, прича за Буку Махић.

Други проблем је, додаје, чињеница да се пројекти који постичу односно субвенционишу послодавце приликом запошљавања Рома, у пракси користе на погрешан начин- често се запосле они који нису Роми већ се у том тренутку као такви изјасне.

Због непостојања механизма контроле и повратних информација о овим пројектима, јавност бива ускраћена за ова сазнања, а Роми изиграни.

“Нажалост свих нас у БиХ, када је у питању трошење новца намјењеног Ромима, не постоји систем мониторинга, па на крају испада да за ова средства нико нико није одговоран. У јавности се то све фино презентује, освану фотографије у медијима, прича се како је пуно тога урађено, да су паре потошене смислено, а на терену резултата нема. То је истина и од ње Роми немају користи”, истиче Махић.

Наводи и податак да је запосленост Рома у БиХ испод 1 одсто. Што се тиче Лукавца запосленост је овдје око 0.92 одсто и то све на позицијама НК Радника.

О запошљавању се истиче саговорник не може говорити, а да се претходно не говори о образовању. То је почетни корак који треба адекватно ријешити како би Роми имали веће шансе на тржишту рада.

Према његовој оцјени у образовању не функционишу много ствари, почев од основног образовања гдје су Роми у неравноправном положају због језичне баријере. Ромима, додаје, недостају и квоте за обавезан пријем у средње школе и факултете.

“Потребне су корјените промјене ако држава и друштво желе да и Роми буду равноправно присутни на тржишту рада. Ја одговорно тврдим да код ромског народа за такво нешто постоји велика воља. Рјешење би било, стварање законског оквира који ће регулисати предшколску едукацију која је адекватна и који ће проводити Роми за Роме. Такође законском регулативом треба приморати школске установе за обавезан пријем ђака Рома на више и високе школске установе и на крају контролисати средства која се издвајају за спроведбу акционог плана образовања Рома које тренутно, грабе НВО које нису из ромског сектора а троше га на скупу администрацију, плате и теренска возила. Значи пружити прилику да се имплементирају пројекти из области образовања јер нисмо глупи колико нас праве глупим”, истакао је Махић.

Да Роми немају адекватан приступ тржишту рада и да су често по овом основу дискриминисани  и искориштени сматра и Саша Машић, предсједник Савеза невладиних организација Рома Републике Српске.

Послодавци се, наводи, и поред повластица које могу остварити путем Завода за запошљавање, због предрасуда  ријетко одлучују запослити Роме.

“Имамо доста дјеце са завршеном средњом школом, али сједе кући, јер нема посла, иако њихове колеге, вршњаци који нису Роми, добију неко радно мјесто, код наше дјеце то не иде тако, њих послови не чекају, њих нико не запошљава”, прича нам Машић.

Указује на још један проблем, а то су запослени,  факултетски образовани Роми. Њих нема пуно, али је проблем што након што доспију на мало више позиције негирају своје  поријекло.

“Број запослених Рома са факултетском дипломом је јако мали, можда неколицина. Нажалост, Роми док се школују се изјашњавају као Роми, користе ромске стипендије а након што заврше школе/факултете и запосле се на бољим позицијама више се не декларишу као Роми. Ето нажалост и то нам се дешава”, наглашава Мешић.

Ипак  ситуација у општини Градишка, гдје је и сједиште Савеза, доста је боља него у осталим општинама и мјестима РС. У Градишци су запослена 42 Рома, од чега је највећи број у Градској чистоћи. Једна Ромкиња је запослена у болници. До овог броја запослених Рома највише се дошло захваљујући Машићевом личном ангажману.

Како би се дошло до боље ситуације за Роме, када је у питању запошљавање, сматра да ипак треба сачекати нека друга -боља времена, када ће  политичари и сам државни врх доста озбиљније приступити овој проблематици.

Бука