Да ли памћење зависи од година?

На прагу четрдесетих дешава се да почнемо да примећујемо да нам је теже да памтимо неке информације, на пример где смо оставили кључеве од кола.

Здравље 24.10.2016 | 09:53 Али, истраживачи кажу да разлог за то уопште не мора да буде губитак памћења, већ би могао бити у питању резултат промене информација на које се мозак концентрише током формирања и претраживања памћења.

"Та промена у стратегији памћења која долази са годинама може да има штетне последице на свакодневно функционисање које се ослања на памћење детаља попут тога где сте паркирали кола или када сте узели лекове", каже Наташа Раџа, ванредна професорка одсека психијатрије на универзитету Мекгил.

Данас се сматра да се промене у мозгу повезане са деменцијом појављују деценијама пре него што се испоље симптоми болести. Зато је кључно питање које се разматра у савременим истраживањима памћења током процеса старења, открити које су промене у мозгу нормалне, а које нису. Али Раџа каже да се истраживања везе старења и памћења углавном концентришу на разумевање промена у мозгу у каснијим фазама живота. "Због тога имамо оскудно знање о томе шта се дешава у средовечној доби током здравог старења и како то утиче на промене које су установљене у каснијој доби. Наше истраживање имало је за циљ да се позабави том темом."

У овом истраживању, чији су резултати објављени у часопису НеуроИмаге, 112 здравих испитаника узраста од 19 до 76 година посматрало је слике различитих лица. Од њих је затим тражено да се присете где се конкретно лице појавило на екрану (лево или десно) и када се појавило (пре више или пре мање времена). Истраживачи су користили функционалну магнетну резонантну томографију како би установили који су се делови мозга активирали током присећања тих детаља.

Раџа и њене колеге открили су да су млађи испитаници активирали свој визуелни кортекс док су успешно обављали задатак. "Они заиста обраћају пажњу на детаље који се опажају чулима како би могли да одговоре на питање", објашњава Раџа.

С друге стране, средовечни и старији испитаници нису показали исти ниво активације визуелног кортекса када су покушавали да се сете потребне информације. Уместо тога, активирао се њихов медијални префронтални кортекс. То је део мозга задужен за информације које се односе на сопствени живот и самоиспитивање.

Иако су у овом експерименту средовечни и старији испитаници имали слабије резултате у односу на млађе испитанике, Раџа каже да је погрешно тумачити одговор средовечних и старијих мозгова као резултат оштећења. "То не мора да буде 'недостатак' функције мозга пер се. Пре ће бити да осликава промене у томе шта одрасли сматрају 'важном информацијом' како старе."

Другим речима, средовечни и старији учесници једноставно су се концентрисали на друге аспекте догађаја у односу на млађе испитанике.

Према Раџи, средовечни и старији испитаници могли би да побољшају своје способности присећања тако што би научили да се концентришу на спољашње, уместо на унутрашње информације. "То може бити разлог зашто нека истраживања указују на то да је усредсређујућа медитација повезана са здравим когнитивним старењем."

Раџа тренутно анализира податке добијене као резултат сличног истраживања како би утврдила да ли постоје било какве родне разлике у функцији памћења код средовечног мозга. "Средовечне жене пролазе кроз значајне хормонске промене. Зато се поставља питање колико су на ове резултате утицале жене које су прошле менопаузу."

Извор: Данас.рс