Власт опет завлачи руку у џеп запослених

Упркос тврдњама власти да расте БДП, да се ствара добар пословни амбијент, те да се развија привреда, пракса показује другачије. У немогућности квалитетних економских рјешења и покретања привреде, власт поново завлачи руку у џеп оно мало запослених. Порези на плате се повећавају. Незадовољни су и привредници и радници. Једино цвјета – рад на црно.

Република Српска 22.10.2016 | 19:52 У Републици Српској плате радника оптерећене су бројним доприносима и порезима. На примјер, на нето плату од око 500 КМ, колика је просјечна плата у привреди, држави за порезе и доприносе мјесечно иде више од 300 КМ.

На износ бруто плате од око 500 КМ послодавац за радника уплаћује укупно шест доприноса - за здравство 60,8 КМ, за ПИО 93,7 КМ, за дјечију заштиту 7,6 КМ, те за осигурање за вријеме незапослености 5 КМ. Осим тога, порез на доходак од 500 КМ износи 19.95 КМ мјесечно, а плаћа се и допринос за солидарност од 2 КМ.

Пословање фирми највише оптерећују доприноси за пензионерску и инвалидску заштиту до 18,5%, па онда доприноси за здравствено осигурање, који су 12% од укупне бруто плате.

Уколико се налазите на боље плаћеном радном мјесту, то представља и већи терет за послодавца. Што значи, уколико сте на рачун добили нпр. 520 КМ, послодавац је за вашу бруто плату издвојио 833 КМ.

Порези и доприноси збирно износе 33 одсто, али у начину обрачуна бруто плате "крију" се додатна оптерећења на нето плату.



"У БиХ тренутно имамо око 218 хиљдада радника који раде у сивој зони и по основу њихових издвајања држава мјесечно губи 71 милион КМ. Ако би дошло до смањења пореза и доприноса, тај дио би се сигурно смањио”, истиче економиста Миленко Станић за БН телевизију.

Република Српска је у посљедњих 8 година оптерећење на радничку плату повећала са 32,7 на 38,5 одсто. Управо због високих намета цвјета рад на црно. Према процјенама Савеза синдиката РС, у Српској цифра непријављених радника достиже и 80 хиљада, а више од 36 хиљада је пријављено на минималац. Рјешење за рестерећење плаћања доприноса постоји, сагласни су економисти, само је питање на који начин, односно гдје ће доћи до резања.

“Један од приједлога оних који се баве тим истраживањем јесте смањење пореза и доприноса, а компензација за губитак фондова, који це настати као посљедица, јесте већи порез на потрошњу , већим ПДВ-ом у БиХ”, каже Станић.

За Миладина Јовичића, професора на Факултету пословне економије у Бијељини, рјешење је у јачању економске дисциплине и смањењу пореза.

“Ви имате огромно црно тржиште, тј. радну снагу која нигдје није пријављена, то је чист губитак за државу, а друга ствар: ако казните послодавца, њему је рјешење или да затвори предузеће или отпусти раднике”, истиче Јовичић за БН телевизију.

Држави је очајнички потребно да на све могуће начине извуче новац од запослених грађана да би финансирала свој гломазни бирократски систем, па је потребно смањити администрацију, наглашава струка.

Оно што је сигурно, мањи порези значе више запослених, а више радних мјеста значи и више новца у буџету. Систем "један радник на једног пензионера" на дуже стазе је неодржив, јасна је пословна заједница.

Када се подвуче црта, послодавцима је претешко да издрже терет који им је стављен на леђа, а радницима, бар оним са просјечним платама, сва се рачуница ипак сведе на пуко преживљавање.



(БН телевизија)