За срећу: Кидали су ми дугме, узимали капу...

Пријека су потреба, а све их је мање. Закривљена црна капа, чађаво лице, шкиљави поглед са крова док кроз димњак спушта куглу асоцијације су на димњачара.

Република Српска 22.10.2016 | 18:30 Сусрети са димњачаром су све рјеђи, јер их у стварности све мање има. У Прњавору их тренутно имају тројица, а један од њих је Недељко Милић познатији као димњачар Неђо.

Овим послом Недељко се бави већ 13 година, тврдећи да је врло интересантан и специфичан. Како је димњачара све мање, тако је посла све више, али интересовање код младих људи да се баве овим послом готово да не постоји.

"Димњачара је све мање, посла све више, разлог томе су нови грејни системи који захтјевају редовно одржавање димњака и котловских постројења. Млади људи немају интересовања за ово занимање. Почетком маја дао сам оглас за пријем у радни однос једног димњачара, до данас се нико није јавио чак ни да се информише", казао је Недељко.

Димњачара Неђу осим у Прњавору, људи могу срести и у околним градовима у које га посао често води. Посла каже има много, али се труди да ниједног муштерију не одбије.

"Радим на ширем подручју, највише посла имам у Прњавору, Дервенти, нешто мање Лакташи, Србац, Бањалука, а понекад се дешава да одем и до Шипова, Котор Вароша и Рибника. Не одбијам муштерије, где год да се они налазе. Доста посла нам узимају димњачари који раде непријављени и испод цијене.



Инспекцијске службе слабо раде на сузбијању рада на црно. У цијелој БиХ има тек двадесетак регистрованих димњачара, а примјера ради ако би бањалучка топлана на трен престала са радом, Бањалука би сама имала потребу за 20 димњачара. Школовање димњачара у БиХ не постоји, школују се нека занимања која нису пријеко потребна. Овом приликом бих јавно упутио апел да се у Прњавору оснује једно одјелење димњачара", испричао је.

Димњачари су увијек били синоним за срећу. У народу је познат обичај да се приликом сусрета са димњачаром људи ухвате за дугме и замисле жељу. Са оваким стварима димњачар Неђо се свакодневно сусреће.

"Дешава се сваки дан, по више пута, јер су људи мишљења да димњачари доносе срећу. Имао сам и таква искуства да ми траже неколико длака са димњачарске четке које држе у кући ради среће. На улици су ми кидали дугме, узимали капу као сувенир. Једном приликом сам дошао у домаћинство да очистим димњак. У кући сам затекао призор где седам особа седи и сви се држе за дугме", открио је Неђо.

Нема мушког насљедника

Прњаворски димњачар нема мушког насљедника, па у породици нема ко кренути његовим стопама с обзиром да кћерка нема интересовања за овај посао. У будућности он ипак планира да ради на развоју димњачарске дјелатности.

"И даље планирам да се бавим овим послом. Од њега се може зарадити за живот, али се не може обогатити. У западним земљама људи који се баве овим послом далеко боље живе од своје зараде, а имају и одређене бенефиције. Код нас би пуно боље било да је већа одговорност надлежних институција за ову област. Кроз коју годину кад због старости не могнем више радити овај посао, покушаћу наћи младе људи који би се бавили овим, јер сваки град треба бар два, три димњачара", казао је он.

Пуне руке посла

У септембру и октобру зима полако куца на врата, топла соба нам је свима потребна. Кад је димњак чист, онда ватра добро гори, а када ватра добро гори, онда је кућа топла. Зато су септембар и октобар мјесеци у којима димњачари имају пуне руке посла.

(Прњавор.инфо)