Путовања шире видике и обогаћују душу

Сусрет са непознатим пределима нас увек враћа себи и сопственој земљи.

Занимљивости 22.10.2016 | 10:24 СВАКОМЕ би требало одредити да путује, с времена на време. Чак и више: да никада не застане дуже него што је неопходно. Човек није дрво, и везаност је његова несрећа, одузима му храброст, умањује сигурност. Записао је, у делу "Дервиш и смрт", Меша Селимовић. И пре и после њега тврдили су слично многи великани од пера или мисли. Неки од њих су се ослањали на речи филозофа и теолога Светог Августина, који је свет поредио са књигом. Они који не путују, објаснио је, увек су на почетку, на првој страници.


Путовања не морају да буду императив, али она свакако јесу мелем за душу и ум. Обогаћују нас, разгаљују, оживљавају, опуштају. Тај путнички импулс је увек потреба да се одморимо, отиснемо у непознато, заборавимо на стварност, упознамо друго и другачије. Али, његови дамари нам увек доносе још више. Дубље. Снажније.

- На крају сваког пута постајемо богатији, јер су нам чула задовољена - каже психотерапеут Јелена Митровић. - Видели смо нешто ново, одморили уши од рутине, пробали другачије укусе, дотакли непознато. Није важно да ли смо прегазили 20, 200 или 2.000 километара, нити колико смо новца потрошили. Суштина је да смо са сваким одласком добили на искуству, а оно је једина права мера богатства.

Студије показују да се свакодневни стрес поуздано лечи путничком "грозницом". Сазнање да ћемо се у неком тренутку изместити из рутине, апстинирати од посла, посветити себи, одложити уобичајене бриге и стрепње, даје нам снаге да преживимо колотечину. Ако знамо да ћемо ускоро на неком топлом мору заборавити да постоје рачуни које морамо да платимо, проблеми са којима морамо да се суочимо и људи које виђамо, а не пријају нам, издржаћемо ту сивкасту свакодневицу. И бићемо здравији на дуже стазе. Ментално и физички.


Пауло Коељо каже да су градови као хировите жене, треба им времена да буду заведене и да се читаве прикажу. Али суштина и није у томе да се места до краја оголе, већ да се повременим "ходочашћима" оголимо пред собом. Јер, то су тренуци када најзад имамо времена за "чашицу" разговора са властитом душом. Док истражујемо други свет, ми путујемо и изнутра - ослушкујемо своје потребе, препознајемо квалитете за које нисмо ни знали да их поседујемо, правимо листу приоритета...

Иако нам то никада није примарни циљ, јер путујемо из жеље да се одморимо или доживимо непозната места и културе, на сваком путу себе несвесно стављамо на тест. Увиђамо колико смо способни да се хватамо у коштац са новим, да ли смо сналажљиви, шта нам заиста прија. Када смо довољно удаљени од стварног живота, имамо бољи увид и у породичне и пријатељске односе. Меримо их степеном недостајања и бојама мисли које су доминирале док смо били раздвојени од блиских људи.


Паралелна истраживања спроведена у неколико северних америчких држава показала су да су студенти који су путовали у паузама између испита брже и успешније завршавали студије од оних који су остајали у својим домовима. Они су, такође, остваривали веће приходе на послу. И то за 40 посто. Истраживачи су открили да путовања значајно утичу на продуктивност, па су запослени који су слободне дане користили да побегну из свог града постизали веће успехе на радном месту. Путничка искуства су поспешила и њихове моралне вредности, а нетрпељивост према колегама и потреба да свађом и нападима "решавају" ствари, сведени су на минимум. И Сенека је говорио да путовање и промена места дају уму нову снагу.

- Најбоље се учи у пракси. Лепо је када читамо књиге, листамо часописе или гледамо емисије о неким местима и људима, али оно што упијамо у директном контакту са њима је немерљиво. Суштина је да нам водич кроз Италију буде Италијан, онај локални, "мали" човек, који зна како његов крај дише - каже Митровићева.

Пророк Мухамед је рекао: "Немој ми рећи колико си образован, него колико си путовао". После сваког излета у непознато ми празнимо кофере, пунећи властиту шкрињу знања.

- А са знањем увек иде толеранција. Ако више знамо о Кинезима, јер смо их упознали у природном окружењу, сигурно ћемо разбити бар неке предрасуде које смо имали. Северњаци ће нам вероватно постати мање хладни, уколико смо срели неког пријатног Холанђанина. Можда ћемо заволети језик који нам је до јуче био далек, што је опет добра подлога за боље разумевање друге културе - наводи саговорница.

Али, тај процес је увек двостран. Док освајамо непознате врхове, уживамо у егзотичним мирисима и укусима, плешемо туђе плесове и тањимо ђонове по неким далеким калдрмама, обично не размишљамо о својој земљи. А онда, када јој се опет вратимо, можда је заволимо још више, још нежније. Јер, сваки излет јесте и индиректни сусрет са местом где живимо и одакле неретко бежимо незадовољни, суморни или љути. Али, колико год били заведени нечијим шармом, и иако нам је сасвим удобно док се шетамо Бруклинским мостом, схватамо да и онај наш на Ади дивно сија, да је наша храна укуснија од сваке друге која нас је очарала, а да наши људи ипак имају више душе од оних са којима смо се смејали на неком мору.


Семјуел Џонсон, енглески писац и лексикограф, је рекао да ако путник посети бољу, богатију земљу, може да научи како да побољша своју. А, ако оде у гору, сиромашнију, научиће како да ужива у својој. Са дистанце увек имамо јаснији преглед - знамо све недостатке и признајемо све оно што наше чини вредним. Јер, како је рекао филозоф и писац Лин Јутанг, нико не схвата како је лепо путовати све док не дође кући и не наслони главу на стари, познати јастук.

И, што је најважније, не морамо да опловимо свет да бисмо до тог сазнања дошли. Можемо да отпутујемо само сат времена даље од места у којем живимо и доживећемо бар неку промену. За то нам не треба ни много новца ни много времена. Нико од нас се не рађа у "чизмама скитаљкама", али свако од нас би, с времена на време, могао да потражи модел и боју по својој мери. Важно је да су нам удобне и да ће нам, макар нас одвеле само неколико километара од нашег кревета, пружити слободу. Да на тренутак мислимо, сањамо, волимо и можемо све што нам је потребно да бисмо се осетили живим.


ГДЕ је разлика између путовања на неко место како бисмо га фотографисали и гледања фотографије истог тог места у некој брошури или на интернету? Разлике нема. Овако је објаснио Алан де Ботон у књизи "Умеће путовања", алудирајући на оне који одлазе негде само да би се вратили са сликама које имају сви остали туристи. Путује се по искуства.

Новости
фото:интернет