Putovanja šire vidike i obogaćuju dušu

Susret sa nepoznatim predelima nas uvek vraća sebi i sopstvenoj zemlji.

Zanimljivosti 22.10.2016 | 10:24
Putovanja šire vidike i obogaćuju dušu
SVAKOME bi trebalo odrediti da putuje, s vremena na vreme. Čak i više: da nikada ne zastane duže nego što je neophodno. Čovek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Zapisao je, u delu "Derviš i smrt", Meša Selimović. I pre i posle njega tvrdili su slično mnogi velikani od pera ili misli. Neki od njih su se oslanjali na reči filozofa i teologa Svetog Avgustina, koji je svet poredio sa knjigom. Oni koji ne putuju, objasnio je, uvek su na početku, na prvoj stranici.


Putovanja ne moraju da budu imperativ, ali ona svakako jesu melem za dušu i um. Obogaćuju nas, razgaljuju, oživljavaju, opuštaju. Taj putnički impuls je uvek potreba da se odmorimo, otisnemo u nepoznato, zaboravimo na stvarnost, upoznamo drugo i drugačije. Ali, njegovi damari nam uvek donose još više. Dublje. Snažnije.

- Na kraju svakog puta postajemo bogatiji, jer su nam čula zadovoljena - kaže psihoterapeut Jelena Mitrović. - Videli smo nešto novo, odmorili uši od rutine, probali drugačije ukuse, dotakli nepoznato. Nije važno da li smo pregazili 20, 200 ili 2.000 kilometara, niti koliko smo novca potrošili. Suština je da smo sa svakim odlaskom dobili na iskustvu, a ono je jedina prava mera bogatstva.

Studije pokazuju da se svakodnevni stres pouzdano leči putničkom "groznicom". Saznanje da ćemo se u nekom trenutku izmestiti iz rutine, apstinirati od posla, posvetiti sebi, odložiti uobičajene brige i strepnje, daje nam snage da preživimo kolotečinu. Ako znamo da ćemo uskoro na nekom toplom moru zaboraviti da postoje računi koje moramo da platimo, problemi sa kojima moramo da se suočimo i ljudi koje viđamo, a ne prijaju nam, izdržaćemo tu sivkastu svakodnevicu. I bićemo zdraviji na duže staze. Mentalno i fizički.


Paulo Koeljo kaže da su gradovi kao hirovite žene, treba im vremena da budu zavedene i da se čitave prikažu. Ali suština i nije u tome da se mesta do kraja ogole, već da se povremenim "hodočašćima" ogolimo pred sobom. Jer, to su trenuci kada najzad imamo vremena za "čašicu" razgovora sa vlastitom dušom. Dok istražujemo drugi svet, mi putujemo i iznutra - osluškujemo svoje potrebe, prepoznajemo kvalitete za koje nismo ni znali da ih posedujemo, pravimo listu prioriteta...

Iako nam to nikada nije primarni cilj, jer putujemo iz želje da se odmorimo ili doživimo nepoznata mesta i kulture, na svakom putu sebe nesvesno stavljamo na test. Uviđamo koliko smo sposobni da se hvatamo u koštac sa novim, da li smo snalažljivi, šta nam zaista prija. Kada smo dovoljno udaljeni od stvarnog života, imamo bolji uvid i u porodične i prijateljske odnose. Merimo ih stepenom nedostajanja i bojama misli koje su dominirale dok smo bili razdvojeni od bliskih ljudi.


Paralelna istraživanja sprovedena u nekoliko severnih američkih država pokazala su da su studenti koji su putovali u pauzama između ispita brže i uspešnije završavali studije od onih koji su ostajali u svojim domovima. Oni su, takođe, ostvarivali veće prihode na poslu. I to za 40 posto. Istraživači su otkrili da putovanja značajno utiču na produktivnost, pa su zaposleni koji su slobodne dane koristili da pobegnu iz svog grada postizali veće uspehe na radnom mestu. Putnička iskustva su pospešila i njihove moralne vrednosti, a netrpeljivost prema kolegama i potreba da svađom i napadima "rešavaju" stvari, svedeni su na minimum. I Seneka je govorio da putovanje i promena mesta daju umu novu snagu.

- Najbolje se uči u praksi. Lepo je kada čitamo knjige, listamo časopise ili gledamo emisije o nekim mestima i ljudima, ali ono što upijamo u direktnom kontaktu sa njima je nemerljivo. Suština je da nam vodič kroz Italiju bude Italijan, onaj lokalni, "mali" čovek, koji zna kako njegov kraj diše - kaže Mitrovićeva.

Prorok Muhamed je rekao: "Nemoj mi reći koliko si obrazovan, nego koliko si putovao". Posle svakog izleta u nepoznato mi praznimo kofere, puneći vlastitu škrinju znanja.

- A sa znanjem uvek ide tolerancija. Ako više znamo o Kinezima, jer smo ih upoznali u prirodnom okruženju, sigurno ćemo razbiti bar neke predrasude koje smo imali. Severnjaci će nam verovatno postati manje hladni, ukoliko smo sreli nekog prijatnog Holanđanina. Možda ćemo zavoleti jezik koji nam je do juče bio dalek, što je opet dobra podloga za bolje razumevanje druge kulture - navodi sagovornica.

Ali, taj proces je uvek dvostran. Dok osvajamo nepoznate vrhove, uživamo u egzotičnim mirisima i ukusima, plešemo tuđe plesove i tanjimo đonove po nekim dalekim kaldrmama, obično ne razmišljamo o svojoj zemlji. A onda, kada joj se opet vratimo, možda je zavolimo još više, još nežnije. Jer, svaki izlet jeste i indirektni susret sa mestom gde živimo i odakle neretko bežimo nezadovoljni, sumorni ili ljuti. Ali, koliko god bili zavedeni nečijim šarmom, i iako nam je sasvim udobno dok se šetamo Bruklinskim mostom, shvatamo da i onaj naš na Adi divno sija, da je naša hrana ukusnija od svake druge koja nas je očarala, a da naši ljudi ipak imaju više duše od onih sa kojima smo se smejali na nekom moru.


Semjuel Džonson, engleski pisac i leksikograf, je rekao da ako putnik poseti bolju, bogatiju zemlju, može da nauči kako da poboljša svoju. A, ako ode u goru, siromašniju, naučiće kako da uživa u svojoj. Sa distance uvek imamo jasniji pregled - znamo sve nedostatke i priznajemo sve ono što naše čini vrednim. Jer, kako je rekao filozof i pisac Lin Jutang, niko ne shvata kako je lepo putovati sve dok ne dođe kući i ne nasloni glavu na stari, poznati jastuk.

I, što je najvažnije, ne moramo da oplovimo svet da bismo do tog saznanja došli. Možemo da otputujemo samo sat vremena dalje od mesta u kojem živimo i doživećemo bar neku promenu. Za to nam ne treba ni mnogo novca ni mnogo vremena. Niko od nas se ne rađa u "čizmama skitaljkama", ali svako od nas bi, s vremena na vreme, mogao da potraži model i boju po svojoj meri. Važno je da su nam udobne i da će nam, makar nas odvele samo nekoliko kilometara od našeg kreveta, pružiti slobodu. Da na trenutak mislimo, sanjamo, volimo i možemo sve što nam je potrebno da bismo se osetili živim.


GDE je razlika između putovanja na neko mesto kako bismo ga fotografisali i gledanja fotografije istog tog mesta u nekoj brošuri ili na internetu? Razlike nema. Ovako je objasnio Alan de Boton u knjizi "Umeće putovanja", aludirajući na one koji odlaze negde samo da bi se vratili sa slikama koje imaju svi ostali turisti. Putuje se po iskustva.

Novosti
foto:internet

Komentari / 2

Ostavite komentar
Name

Džep

23.10.2016 11:47

Vrlo razumljivo i vrlo rado: samo odakle mi novac i za to u ovoj neimaštinji.

ODGOVORITE
Name

Gradjanin

24.10.2016 21:10

Radi, zaradi, štedi. Kao svi ostali koji putuju. Možeš otići u Moldaviju, ne moraš na Tajland.