Развојни пут... Мажић је фаца у Европи, а у Србији су хтјели да га руше!

Иако у Србији често оспораван и жестоко нападан, наш најбољи судија, Милорад Мажић је на “Ноу кампу” доказао да спада у сам крем светских арбитара. Смеши ли му се, коначно, и неко велико финале?

Фудбал 21.10.2016 | 14:00 Милорад Мажић полако израста у професора свог заната. У човека од поверења за челнике УЕФА, који се више не либе да му уделе и супердербије попут оног између Барселоне и Манчестер ситија. Оне у које су упрте очи целог света!

Арбитру из Врбаса ово је била трећа утакмица у Лиги шампиона ове сезоне. А 26. у каријери. И опет је обавио посао без грешке. И светске звезде попут Месија, Суареза или Де Брујнеа, видело се то лепо на “Ноу кампу”, сада у њега гледају са респектом. Нико ни тон да повиси, да му се унесе у лице или да се пожали након меча. А то није случајно. И они највећи сада га добро познају јер је ово био четврти пут да дели правду Ситију, а трећи пут Барселони. Исто толико пута судио је и Реалу, Арсеналу, чак пет пута Манчестер јунајтеду, а по два пута и ПСЖ-у, Милану, Ливерпулу, Борусији...

Али, како је изгледао развојни пут човека, кога су многи рушили и кога и даље руше у Србији, до арбитра који који тек тако одржи јавни час суђења пред 100.000 људи у дуелу два најбогатија клуба света?

Најтеже му је, рекли бисмо, било на почетку каријере, када је због повреде колена прерано завршио играчку каријеру. Многима је тада сметало што не могу да утичу на тамо неког Мажића, што нема “репова као други” и што је исправан “милион посто”, како кажу они који га добро знају.

Није ваљао Спартаку, који га је оптуживао да је Партизанов човек. Ипак, у Хумској су, после два пенала за вечитог ривала у 146. дербију, тврдили да је Звездин, а опет Звезди дуго није судио јер су њиме били незадовољни. А све због једне одлуке у Мажићевом првом дербију, када је свирао пенал, па га преиначио у слободан ударац. Чак су се и у Смедереву, па и неким другим градовима, разбацивали свакаквим изјавама. Све то остаје у аманет, као срамота.

Ипак, то што га руше и дан-данас, још је већа срамота. Никада није био миљеник у судијској организацији, јасно је и зашто, али тешко је и замислити да неко и даље покушава да му напакости тако што ће му скинути петог и шестог судију (Грујић-Ђокић) са интернационалне листе и тако окрњити победнички тим. Сујета или шта год да је, типична је то прича у Срба...

Елем, Мажић гура даље. Ћути, усавршава се, и граби ка месту у историји. И даље гаји исту страст према суђењу, и даље је посвећен само успеху. Зато и не чуди када у финалу Суперкупа, у дуелу Реала и Севиље, на терен изађе повређен, без да УЕФА уопште зна да га мучи колено. И да притом претрчи 16 километара, више од било ког играча!

Само таквим ставом израстао је у озбиљног кандидата за финале неког великог такмичења. Но, и без њега, већ је купио себи место на судијском пиједесталу свих времена не само Србије, већ и бивше СФРЈ, па и целог Балкана.

СЛОБОДНО ВРЕМЕ

Тајна у књигама из психологије

Ако се питате у чему је Мажићева тајна, она лежи у књигама. Не било којим, већ онима из психологије, које му помажу да уђе у свест фудбалера и да се припреми за њих. Ево једног примера. Једном приликом, судио је Валенсији. Албелда је још играо. На центру, док је бацао новчић, Мажић му се шмекерски обратио: „О, па ти још играш, са 37 година, човече?“. Албелда се насмејао, попричао, а на крају меча и загрлио с њим. Мажић зна како треба с највећима.

Статистика:

Утакмице

94

У Лиги шампиона

26

У Лиги Европе

15

Пенали

26

(0,28 по мечу)

Црвени картони

24

(0,26 по мечу)

Жути картони

415

(4,46 по мечу)

Извор: блиц.рс