"Срби у ФБиХ сведени на статистичку грешку"

Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" упутило је отворено писмо челницима града и Кантона Сарајево у којем су указали на бројне проблеме Срба у том граду, али и цијелој Федерацији БиХ.

Босна и Херцеговина 20.10.2016 | 21:40 Сарајевски Срби, који у Уставу Кантона Сарајево званично нису ни конститутиван народ, траже да им се обезбиједи: равноправан положај, право на образовање, запошљавање, поврат имовине...

"Срби су кроз вијекове у Сарајеву оставили неизбрисив печат, историјски, културни, интелектуални, трговачки, а данас су сведени на ниво статистичке грешке", упозоравају за БН телевизију из Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета".

Прије рата у четири градске општине живјело је 100 хиљада Срба, а данас их на том истом простору има тек 10 хиљада. У Сарајеву се систематски брише све што је српско или подсјећа на Србе. Споменици и бисте српских великана мистериозно нестају, као и стопе Гаврила Принципа поред некада Принциповог моста, а данас Латинске ћуприје. И сам Гаврило Принцип од борца против окупатора у Сарајеву је постао српски терориста. Све је мање улица са именима заслужних Срба, а све више табли на којима пише шта су урадили "српски злочинци".

Истовремено, нико не помиње хиљаде убијених сарајевских Срба.

"Боли нас што се ни након 25 година не говори о невиним српским жртвама чија су тијела бачена у Казане. Преко тога се олако прелази, то се заборавља. Спомен-плоча на мјесту тог злочина не постоји. Спорадично се тамо појави неко од функционера, али још се ништа не дешава. Неки од инспиратора и извршилаца тог злочина слободно шетају овим градом, а некима се одаје и почаст", каже предсједник Управног одбора Српског просвјетног и културног душтва "Просвејета" Дејан Гарић.

Угледни сарајевски Срби који се усуде да дигну глас против понижавања Срба у том граду, изложени су медијском линчу. У сарајевским школама не постоји српски језик и српски национални предмети, а наћи посао у Сарајеву за Србе је немогућа мисија.

"Када би нам вратили бар дио имовине који имамо у Сарајеву, а `Просвјета` је имала 15 објеката у власништву у овом граду, ми би могли да запослимо све младе, образоване Србе који овдје живе. Само у овој згради, коју је `Просвејта` изградила 1911. године, не можемо да вратимо четири стана која су откупљена, мада нам није јасно како се то могло десити када је зграда у реституцији", каже за БН телевизију предсједник Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Саво Влашки.

Руководство "Просвјете" у више наврата обраћало се челним људима града и Кантона Сарајево, упозоравајући на проблеме Срба, али до данас ни одговора, ни помоћи.

"Желе да се осјетимо као вишак у овом граду, али ми никада нећемо одступити. Не дамо никоме у овом граду право да има више права од нас. Ми смо овдје рођени, Срби су у овом граду оставили много тога, овдје је наша традиција и борићемо се до задњег". поручује предсједник "Просвјете" Саво Влашки.

Борба до последњег Србина у Сарајеву ускоро би могла да буде завршена, јер од 10 хиљада преосталих сарајевских Срба већина су пензионери чији је животни вијек при крају. Када и они нестану, сарајевски Срби неће бити ни статистичка грешка. Питање је да ли ће се за деценију или двије неко уопште сјећати да су Срби живјели у Сарајеву?



БН телевизија