У Требињу представљен пројекат Фарма ИИ

У организацији УСАИД-а у Требињу је одржан Округли сто на којем је представљен пројакат Фарма ИИ, а који има за циљ економски раст у сектору пољопривреде, те смањење сиромаштва у руралним подручјима.

Република Српска 20.10.2016 | 18:40 Реализација Пројекта Фарма ИИ почела је почетком 2016. и трајеће пет година, а укупна обезбијеђена средства УСАИДА и Владе Шведске износе 16,3 милиона долора.

Овим пројектом предвиђено је да се пружи техничка помоћ и обука кроз програме прилагођене потребама корисника, а са циљем унапређења конкурентности прехрамбених и пољопривредних производа кроз проширење еколошки одрживе производње и прераде. Иначе, заједнички пројекти УСАИДА и Шведске почели су прије 12 година, а Фарма ИИ је њихов наставак.

“Пројекат је присутан на територији Херцеговине, односно требињске регије већ од 2004. године. Оно што овдје радимо је подршка фирмама које се баве производњом љековитог биља и меда. Неки од наших корисника сада су респектабилни произвођачи и привредници органски произведеног етеричног уља, љековитог биља, чајева, меда. Наравно, настављамо на укрупњавању произвођача који се тиме баве, настављемо у систему органске сертификације у систему здраве хране, поврћа, тако да све што смо до сада радили у Херцеговини настављамо, са већим надгласком на имплетацију система сигурности хране”, рекла је за БН телевизију Мелиха Манојловић, замјеник директора УСАИД-а пројекта Фарма ИИ.

Произвођачи меда и љековитог биља кажу да су веома задовољни досадашњом сарадњом, али и оним што је најављено у оквиру пројекта Фарма ИИ.

“Сви сте чули за `смиљоманију`, подигнуто је пуно плантажа, али прерадних капацитета нема довољно. Фарма је то препознала, објавила јавни позив на који су могли да се јаве како фирме, тако и удружења, да би могли да добију нешто за тај дио који се односи за набавку опреме, за повећање извоза, повећење готових производа, јер већина је до сада радила производњу, подизала плантаже, производила сировину, полупроизводе. Сада је подржана и набавка опреме за производњу већих фаза прераде, машина за производњу крема, препарата, микрофилтера и осталог”, каже Слободанка Поповић, призвођач љековитог биља.

“Простора има доста када је у питању сектор пчеларства, као и да наши производи буду препознатљиви, јер само тако можемо изаћи на инострано тржиште. Оно што је битно за пчеларе је да ће кроз овај пројекат бити подршка и кроз грант, чиме ће фирме кроз одређени правилник моћи да конкуришу за одређена средства за набавку опреме. Такође, с обзиром на то да је подручје БиХ еколошка држава, доста акцента стављено је на органску призводњу, а с тим можемо бити и конкурентни на тржишту, а можемо и квалитетније организовати откуп меда”, навео је Радивоје Максимовић, произвођач меда.

Округлом столу у Требињу присуствовала су 44 попљопривредна произвођача са подручја источне Херцеговине.



БН телевизија