Дурентова исповест: Мама, не могу више...!

Кевин Дурент први пут је отворено говорио, у интервјуу за 'Роллингстоне', о одлуци да из Оклахома Сити Тандера пређе у Голден Стејт Вориорсе.

Кошарка 24.10.2016 | 20:45 Кеј Ди је прошлог лета уздрмао кошаркашку јавност одлуком да појача директног ривала, ривала који га је само неколико дана раније зауставио на путу ка великом финалу НБА лиге.

Сјајно крило од тада се налази у центру пажње свих љубитеља најјаче лиге света, а велики је број оних, у значајној мери и неутралних навијача, који су се разочарали у једног од најбољих и најсимпатичнијих играча данашњице.

Све до сада Кевин није желео да коментарише своју одлуку, није се обазирао на критике и коментаре јавности, све до сада...

"Цео свој живот сам удовољавао другима – стављајући све друге испред себе самог", почео је причу Дурент.

Кевин је увек био 'војник' Оклахоме, стављајући тим, град и франшизу на прво место, а оно што је урадио пре шест година само је једна од потврда ове тврдње. Само дан пошто је Леброн Џејмс напустио Кливленд Кавалирсе и појачао Мајами Хит, он је одлучио да продужи уговор и остане део породице Тандера.

Шта више, када је управа клуба из Оклахоме трејдовала једног од најбољих играча тима, али и његовог великог пријатеља, Џејмса Хардена – није се бунио. Тачније, није рекао ни реч, наставио је да ради оно што је радио од тренутка када је обукао дрес Тандера – затрпавао је кош ривала и наставио да предводи тим, из меча у меч...

"Док су други тимови доводили ветеране и искусне играче, ми смо бивали све млађи и млађи".

Једина особа којој је све оно што се догађало претходних месеци теже пало од њега самог јесте његова мајка Ванда (што би он рекао, прави МВП).

"Пуних девет година одбијао је да каже једну реч против тима, волео је те момке и тај град. Али, овог лета ми је рекао – 'Мама, не могу више. Они више нису у овој причи са мном, није као што је било. Осећам да ми је потребна промена, нешто друго...", каже Ванда.

Као кључан моменат истиче се се последње финале Запада, када су тада актуелни шампиони успели да надокнаде заостатак од 3-1 у победама и стигну до преокрета, пре него што су касније они дозволили исто Кливленд Кавалирсима.

"Као да је божја рука дотакла Клеја. Просто није могао да промаши. А, онда је и Стеф 'полудео', проклетство. Видео сам нас са шампионским качкетима и у мајицама, са лудим навијачима који плешу од радости. Град је био добар према нама, показали су љубав иако смо поражени. Желео сам више – за њих и за себе. Осећао сам да се све наместило тако да одем. Посебно пошто су и они прокоцкали предност у финалу. Нема шансе да бих отишао код њих да су освојили титулу. Али после седме утакмице позвао сам агента и рекао му – 'Дођавола, Голден Стејт, шта ако...", присећа се КД.

Није само његова играчка каријера и пут преко паркета до врха утицао на то да донесе једну од најтежих одлука у каријери и животу, што би се рекло – смучило му се да буде 'добри самарићанин'.

"Селили смо се пет пута, ишао сам у седам различитих школа, никада нисам имао своју спаваћу собу... Готово да нисам имао прави кревет када сам прерастао душеке... Научио сам да спавам склупчан. Такође, једном приликом ме је ујео пит-бул док сам трчао ка теретани, али сам од тог дана научио да је најбезбедније трчати по средини улице".

За разлику од Оклахоме, где је имао помоћ 'само' Расела Вестбрука – сада кош ривала напада са Стефеном Каријем, двоструким МВП играчем лиге, Клејом Томпсоном и Дрејмондом Грином.

"Кари је током преговора само устао и рекао ми – 'Не треба ми толико шутева, само нови прстен", открио је Стив Кер, тренер Вориорса, а Кевин се надовезао:

"Никада их нисам питао како ћемо да играмо, већ где ћемо ићи да једемо, да блејимо...".

За крај, двадесетдеветогодишњи момак из Вашингтона и бивши студент колеџа Тексас открио је и нешто што ће донекле и шокирати многе.

"Расел и ја нисмо били претерано блиски – сваки од нас је имао своју екипу са којом се дружио током пута и слободног времена. Ипак, не видим ништа лоше у томе, просто је било тако", закључио је Дурент.

Извор: Б92