Анализа - Митрова сезона: Црно или бијело...?!

Само једном у стартних 11, са једним голом у току сезоне, у сенци првог стрелца лиге и са култним прославама онај прави Митровић је потребан Србији колико и она њему!

Фудбал 24.10.2016 | 23:45 Њукаслова десета победа у сезони, пета узастопна и прво место на табели Чемпионшипа. Ствари долазе на своје место за великана са севера Енглеске. Навијачи могу да буду спокојнији после стресне претходне сезоне и испадања из Премијер лиге. Иако у Чемпионшипу никада нисте начисто. Иза сваке кривине вреба опасност, а посао није готов док се пласман у Премијер лигу и математички не овери. Засад све иде по плану, Њукасл хита ка Премијер лиги где му је и место.

Најефикаснији напад у лиги, одбрана која је у гостима примила само два гола. И Двајт Гејлкао први стрелац Чемпионшипа. Изгледа да је Рафа Бенитез посложио коцкице.

А где је Александар Митровић?

У улози статисте који пажњу скреће темпераментним изливима емоција док прославља голове. Уместо да њему трче у загрљај.

Митро је на раскрсници. Клизавој и опасној раскрници после које може бити само црно или бело. Иако су му тек 22 године. Не може он да пропадне тек тако и одмах, али од њега се очекује више и увек корак напред. Никако назад и никако повратак на територије где је већ "прешао игрицу".

Лепо је видети Њукасл на првом месту, јер заиста као клуб заслужује Премијер лигу. Још нам је важније да видимо име Александра Митровића у рубрици стрелци. Најављен као модерна верзија Сава Милошевића и Дарка Ковачевића, Митровић је нападач којег смо чекали годинама. Шпиц! Класичан предатор који терорише голмане. Расна "деветка" која ће јалову Србију подићи из просека “славних пораза” и “одличних партија које смо из неког разлога изгубили”. Само са правим Александром Митровићем, имамо шансе да се надамо нечему. Без Митра можемо да се заваравамо. Таквог нападача немамо.

Ово би морала да буде његова сезона. Одмах после испадања Сврака у Чемпионшип летос, Србин је поручио да остаје. Он заиста воли Њукасл. Као тинејџер у Партизану није маштао о Реалу, Барси или Бајерну. Дечачки искрено је у јавности више пута истакао да му је амбиција да једног дана заигра за Њукасл. И тај сан му се остварио.

Ништа у његовој каријери није лако и нормално. Увек је борба. Још у кадетима Партизана, па касније и у Телеоптику, није био планиран за неке велике ствари од струке у Земунелу.Вук Рашовић је једини у њему видео модерног нападача који ће сам на леђима носити двојицу и постизати голове. Срећа да га је Владимир Вермезовић у правом тренутку прикључио првом тиму црно-белих, тако и отворио врата првог тима корпулентном Смедервцу, који је у слободно време драо грло и дланове бодрећи црно-беле из копа на југу. Кад је Вермезовић смењен, а Рашовић добио шансу за воланом Парном ваљка, кренуо је још већи Митров успон. Вук је истрпео Митровићеве дечје болести, прогледао му кроз прсте неколико пута, а тинејџер је враћао головима. Неколико месеци су Партизанови навијачи могли да уживају у тандему Лазар Марковић - Александар Митровић. У некој срећнијој земљи и нормалнијем клубу би уживали годинама.

После Партизанових освојио је и срца неутралних љубитеља фудбала широм земље. У Литванији је био део генерације “Срба лудака - европских првака”. Најавио је да долази по “деветку” А тима Србије. Синиша Михајловић га је лансирао против Хрватске, а Митровић умало лансирао Хрвате на колена. Дао је један, опростио им други гол. Све то из ложе је гледао ЖозеМурињо. Митровић је био један од разлог доласка Посебног на Маракану. Имао је и шта да види. Био је то Митар у свом правом издању. Доктор Џекил, а не Мистер Хајд. Већ у то време је трпео притисак и отровне стрелице белгијске јавности, медија, заједљивих бивших играча… Мушки је носио етикету најскупљег играча у историји белгијског фудбала и као први стрелац је носио Андерлехт до титуле првака. Није имао ни 20 година.

Прелазак у Њукасл је требало да буде остварење сна. Плаћен 18.500.000 евра, најављен је као наследник митског Алана Ширера. На северу Енглеске од тога нема веће поачсти. Ни обавезе. После 22 секунде на дебију је “откинуо” Мета Таргета и показао да је спреман за мушку игру на Острву. Потом је претерао па је против Арсенала зарадио искључење. Њукаслови навијачи не само да су му опростили, већ су га заволели као да је рођени Џорди. А он је плесао на граници од сјаја до очаја док је Њукасл грцао под палицом губитника Стива Мекларена. Једноставно, код Митра никад није просечно и обично.

Што би рекло Енглези: или топ или флоп.

Био је сјајан у победи над Челсијем, дао гол у ремију са Манчестер Јунајтедом, поготком и асистенцијом нанео пораз моћном Тотенхему на Вајт Харт Лејну, купио навијаче за сва времена голом и прославом у дербију против Сандерленда, дао га и Ситију…

Девет голова у дебитантској сезони у Премијер лиги и није лоше. Осим ако сте плаћени 18.500.000 евра и ако екипа не испадне у Чемпионшип. Тада све добија другачију конотацију. Поготово када се од Премијер лиге опростите директним црвеним и покушајом атентата на Кајла Вокера. Остао је горак утисак на крају. Неки други играч би био оцењен као трагичар сезоне. Не и Александар Митровић.

“Митро’с он фире, yоур дефенце ис террифиед...”, гласи песма коју је баш на крају сезоне Митруиспевао 17-годишњи Њукаслов навијач Адам Флин, прихватила је цела трибина, а која је постала планетарни хит када је убрзо обрађена у режији навијача Северне Ирске и посвећанаВилу Григу.

Њукаслово испадање је била велика ствар на Острву. Шта и како даље? Да ли ће се опоравити или завршити као Нотингем Форест у муљу просека? Они најскупљи су гледали како да побегну. Прво Вајналдум, па Сисоко, па Таунзенд… Митровић није. Одмах је поручио да остаје и да ће предводити Њукасл до експресног повратка у Премијер лигу. Тада је то деловало логично. Сада то више не изгледа као баш најтачнији сценарио.

Митро не игра у Њукаслу. И даље га воле, и даље се куну у њега, али дошли су неки други и Њукасл је огрејало сунце. Рафа Бенитез је очигледно студиозно припремао план опоравка и повратка у Премијер лигу. Као кључног човека у тој причи је нацртао Двајта Гејла, нападача који се за три године и није баш прославио у Кристал Паласу, али је и у таквој форми плаћен 12.000.000 евра, као ударна игла за напорну  и изазовима обојену сезону у Чемпионшипу где је Њукасл уз Астон Вилу највреднији скалп за ривале. Долазак Гејла је значио и директан удар на Митровићев статус у тиму. Пре тога је Митровић сам себи "пуцао у колена" они црвеним картоном на крају сезоне.

Добио је суспензију од четири меча и испао из комбинације за тим на почетку сезоне. Потом је уследила и повреда, па је пропустио првих пет утакмица у сезони. Дошла је репрезентативна пауза, а када се вратио, Гејл је увелико зацементирао место у стартних 11. О игри са два шпица код Бенитеза нема говора. Углавном је то 4-4-1-1. Улогу лажног шпица има најчешће Дијаме, повремено и Ајозе Перез који је у сличној ситуацији као наш нападач с обзиром да је више играо претходне сезоне. Када је Митро коначно заиграо у првој постави и голом и асистенцијом против КПР-а учествовао у градњи победе од 6:0, изгледало је да коначно дошао почетак његове сезоне. То је за сада и једини меч у првих 11 код Бенитеза…

На све се надовезала сјајна форма Гејла који немилице решета мреже. У трилеру против Норича је Гејл постигао хет-трик за памћење, комплетиран у 96. минуту. Бенитез га углавном користи као човека са задатком са клупе за резервне играче. Или да растеретиГејла и појача притисак када се јури резултат или да десетак минута чува лопту и помогне на прекидима као против Астон Виле, кад је његов лош потез претходио примљеном голу за изједначење. На пет везаних утакмица је улазио са клупе, сакупио мршавих 141 минута на терену без неког голгетерског учинка. А онда у последње две против Брентфорда и Барнслија није ни ушао.

Тренутак сезоне за Митровића је била урнебесна прослава победе против Норича када је од неконтролисаног излива емоција умало хоспитализовао Гејла. И синоћ, на гостовању Барнслију се први залетео са клупе, претрчао пола терена уз аут линију и бацио се на слављеничку гомилу Њукаслових играча да још једном честита Гејлу.

За нападаче кажу да су сујетни, љубоморни, да гледају само себе… Митровић је атипична зверка. Свој интерес и учинак никада не ставља на прво место, живи и ради за екипу. Што можда и није најбоље за њега.

Увек под знаком питања за понеки килограм вишка, вечито ризичан од црвеног картона, тренутно без голгетерског самопуздања закуцан за клупу Њукасла, Митар је сада само посматрач Њукаслове сезоне.

Зато је репрезантација Србије потребна Митровићу као оаза спаса. А он је њој још потребнији. Када је шутнуо за онај први гол против Аустрије изгледало је да је то урадио у грчу и да се само молио да погоди оквир гола. Како је ушла, тако је и њему пала тона притиска и очекивања са леђа. Онај други је већ била класична мајсторија Митровића из најбољих дана. Бенитез му је честитао преко СМС поруке, али га је одмах по повратку у Њукасл зацементирао за клупу.

Има она стара да се не мења тим који добија. А Њукаслу је јако битно да добро отвори сезону. Међутим, у Чемпионшипу је немогуће имати тим који се не мења. Једна од најтежих и најзахтевнијих лига у Европи изискује све ресурсе. Чак 46 утакмица у , напоран распоред са често два меча недељно и изједначеност ривала пружају шансу сваком играчу да се истакне. Митро чека своју и радује се са Гејлом. Сигурно ће и она доћи. Тада ће морати да је искористи. Колико год га волели на северу Енглеске, корпулентни Смедервац ће те кредите морати да плаћа головима којих за сада нема.

Мораће. Због навијача. Због Њукасла. Због себе. Због Србије.

Извор: моззартспорт