Analiza - Mitrova sezona: Crno ili bijelo...?!

Samo jednom u startnih 11, sa jednim golom u toku sezone, u senci prvog strelca lige i sa kultnim proslavama onaj pravi Mitrović je potreban Srbiji koliko i ona njemu!

Fudbal 24.10.2016 | 23:45 Njukaslova deseta pobeda u sezoni, peta uzastopna i prvo mesto na tabeli Čempionšipa. Stvari dolaze na svoje mesto za velikana sa severa Engleske. Navijači mogu da budu spokojniji posle stresne prethodne sezone i ispadanja iz Premijer lige. Iako u Čempionšipu nikada niste načisto. Iza svake krivine vreba opasnost, a posao nije gotov dok se plasman u Premijer ligu i matematički ne overi. Zasad sve ide po planu, Njukasl hita ka Premijer ligi gde mu je i mesto.

Najefikasniji napad u ligi, odbrana koja je u gostima primila samo dva gola. I Dvajt Gejlkao prvi strelac Čempionšipa. Izgleda da je Rafa Benitez posložio kockice.

A gde je Aleksandar Mitrović?

U ulozi statiste koji pažnju skreće temperamentnim izlivima emocija dok proslavlja golove. Umesto da njemu trče u zagrljaj.

Mitro je na raskrsnici. Klizavoj i opasnoj raskrnici posle koje može biti samo crno ili belo. Iako su mu tek 22 godine. Ne može on da propadne tek tako i odmah, ali od njega se očekuje više i uvek korak napred. Nikako nazad i nikako povratak na teritorije gde je već "prešao igricu".

Lepo je videti Njukasl na prvom mestu, jer zaista kao klub zaslužuje Premijer ligu. Još nam je važnije da vidimo ime Aleksandra Mitrovića u rubrici strelci. Najavljen kao moderna verzija Sava Miloševića i Darka Kovačevića, Mitrović je napadač kojeg smo čekali godinama. Špic! Klasičan predator koji teroriše golmane. Rasna "devetka" koja će jalovu Srbiju podići iz proseka “slavnih poraza” i “odličnih partija koje smo iz nekog razloga izgubili”. Samo sa pravim Aleksandrom Mitrovićem, imamo šanse da se nadamo nečemu. Bez Mitra možemo da se zavaravamo. Takvog napadača nemamo.

Ovo bi morala da bude njegova sezona. Odmah posle ispadanja Svraka u Čempionšip letos, Srbin je poručio da ostaje. On zaista voli Njukasl. Kao tinejdžer u Partizanu nije maštao o Realu, Barsi ili Bajernu. Dečački iskreno je u javnosti više puta istakao da mu je ambicija da jednog dana zaigra za Njukasl. I taj san mu se ostvario.

Ništa u njegovoj karijeri nije lako i normalno. Uvek je borba. Još u kadetima Partizana, pa kasnije i u Teleoptiku, nije bio planiran za neke velike stvari od struke u Zemunelu.Vuk Rašović je jedini u njemu video modernog napadača koji će sam na leđima nositi dvojicu i postizati golove. Sreća da ga je Vladimir Vermezović u pravom trenutku priključio prvom timu crno-belih, tako i otvorio vrata prvog tima korpulentnom Smedervcu, koji je u slobodno vreme drao grlo i dlanove bodreći crno-bele iz kopa na jugu. Kad je Vermezović smenjen, a Rašović dobio šansu za volanom Parnom valjka, krenuo je još veći Mitrov uspon. Vuk je istrpeo Mitrovićeve dečje bolesti, progledao mu kroz prste nekoliko puta, a tinejdžer je vraćao golovima. Nekoliko meseci su Partizanovi navijači mogli da uživaju u tandemu Lazar Marković - Aleksandar Mitrović. U nekoj srećnijoj zemlji i normalnijem klubu bi uživali godinama.

Posle Partizanovih osvojio je i srca neutralnih ljubitelja fudbala širom zemlje. U Litvaniji je bio deo generacije “Srba ludaka - evropskih prvaka”. Najavio je da dolazi po “devetku” A tima Srbije. Siniša Mihajlović ga je lansirao protiv Hrvatske, a Mitrović umalo lansirao Hrvate na kolena. Dao je jedan, oprostio im drugi gol. Sve to iz lože je gledao ŽozeMurinjo. Mitrović je bio jedan od razlog dolaska Posebnog na Marakanu. Imao je i šta da vidi. Bio je to Mitar u svom pravom izdanju. Doktor Džekil, a ne Mister Hajd. Već u to vreme je trpeo pritisak i otrovne strelice belgijske javnosti, medija, zajedljivih bivših igrača… Muški je nosio etiketu najskupljeg igrača u istoriji belgijskog fudbala i kao prvi strelac je nosio Anderleht do titule prvaka. Nije imao ni 20 godina.

Prelazak u Njukasl je trebalo da bude ostvarenje sna. Plaćen 18.500.000 evra, najavljen je kao naslednik mitskog Alana Širera. Na severu Engleske od toga nema veće poačsti. Ni obaveze. Posle 22 sekunde na debiju je “otkinuo” Meta Targeta i pokazao da je spreman za mušku igru na Ostrvu. Potom je preterao pa je protiv Arsenala zaradio isključenje. Njukaslovi navijači ne samo da su mu oprostili, već su ga zavoleli kao da je rođeni Džordi. A on je plesao na granici od sjaja do očaja dok je Njukasl grcao pod palicom gubitnika Stiva Meklarena. Jednostavno, kod Mitra nikad nije prosečno i obično.

Što bi reklo Englezi: ili top ili flop.

Bio je sjajan u pobedi nad Čelsijem, dao gol u remiju sa Mančester Junajtedom, pogotkom i asistencijom naneo poraz moćnom Totenhemu na Vajt Hart Lejnu, kupio navijače za sva vremena golom i proslavom u derbiju protiv Sanderlenda, dao ga i Sitiju…

Devet golova u debitantskoj sezoni u Premijer ligi i nije loše. Osim ako ste plaćeni 18.500.000 evra i ako ekipa ne ispadne u Čempionšip. Tada sve dobija drugačiju konotaciju. Pogotovo kada se od Premijer lige oprostite direktnim crvenim i pokušajom atentata na Kajla Vokera. Ostao je gorak utisak na kraju. Neki drugi igrač bi bio ocenjen kao tragičar sezone. Ne i Aleksandar Mitrović.

“Mitro’s on fire, your defence is terrified...”, glasi pesma koju je baš na kraju sezone Mitruispevao 17-godišnji Njukaslov navijač Adam Flin, prihvatila je cela tribina, a koja je postala planetarni hit kada je ubrzo obrađena u režiji navijača Severne Irske i posvećanaVilu Grigu.

Njukaslovo ispadanje je bila velika stvar na Ostrvu. Šta i kako dalje? Da li će se oporaviti ili završiti kao Notingem Forest u mulju proseka? Oni najskuplji su gledali kako da pobegnu. Prvo Vajnaldum, pa Sisoko, pa Taunzend… Mitrović nije. Odmah je poručio da ostaje i da će predvoditi Njukasl do ekspresnog povratka u Premijer ligu. Tada je to delovalo logično. Sada to više ne izgleda kao baš najtačniji scenario.

Mitro ne igra u Njukaslu. I dalje ga vole, i dalje se kunu u njega, ali došli su neki drugi i Njukasl je ogrejalo sunce. Rafa Benitez je očigledno studiozno pripremao plan oporavka i povratka u Premijer ligu. Kao ključnog čoveka u toj priči je nacrtao Dvajta Gejla, napadača koji se za tri godine i nije baš proslavio u Kristal Palasu, ali je i u takvoj formi plaćen 12.000.000 evra, kao udarna igla za napornu  i izazovima obojenu sezonu u Čempionšipu gde je Njukasl uz Aston Vilu najvredniji skalp za rivale. Dolazak Gejla je značio i direktan udar na Mitrovićev status u timu. Pre toga je Mitrović sam sebi "pucao u kolena" oni crvenim kartonom na kraju sezone.

Dobio je suspenziju od četiri meča i ispao iz kombinacije za tim na početku sezone. Potom je usledila i povreda, pa je propustio prvih pet utakmica u sezoni. Došla je reprezentativna pauza, a kada se vratio, Gejl je uveliko zacementirao mesto u startnih 11. O igri sa dva špica kod Beniteza nema govora. Uglavnom je to 4-4-1-1. Ulogu lažnog špica ima najčešće Dijame, povremeno i Ajoze Perez koji je u sličnoj situaciji kao naš napadač s obzirom da je više igrao prethodne sezone. Kada je Mitro konačno zaigrao u prvoj postavi i golom i asistencijom protiv KPR-a učestvovao u gradnji pobede od 6:0, izgledalo je da konačno došao početak njegove sezone. To je za sada i jedini meč u prvih 11 kod Beniteza…

Na sve se nadovezala sjajna forma Gejla koji nemilice rešeta mreže. U trileru protiv Noriča je Gejl postigao het-trik za pamćenje, kompletiran u 96. minutu. Benitez ga uglavnom koristi kao čoveka sa zadatkom sa klupe za rezervne igrače. Ili da rasteretiGejla i pojača pritisak kada se juri rezultat ili da desetak minuta čuva loptu i pomogne na prekidima kao protiv Aston Vile, kad je njegov loš potez prethodio primljenom golu za izjednačenje. Na pet vezanih utakmica je ulazio sa klupe, sakupio mršavih 141 minuta na terenu bez nekog golgeterskog učinka. A onda u poslednje dve protiv Brentforda i Barnslija nije ni ušao.

Trenutak sezone za Mitrovića je bila urnebesna proslava pobede protiv Noriča kada je od nekontrolisanog izliva emocija umalo hospitalizovao Gejla. I sinoć, na gostovanju Barnsliju se prvi zaleteo sa klupe, pretrčao pola terena uz aut liniju i bacio se na slavljeničku gomilu Njukaslovih igrača da još jednom čestita Gejlu.

Za napadače kažu da su sujetni, ljubomorni, da gledaju samo sebe… Mitrović je atipična zverka. Svoj interes i učinak nikada ne stavlja na prvo mesto, živi i radi za ekipu. Što možda i nije najbolje za njega.

Uvek pod znakom pitanja za poneki kilogram viška, večito rizičan od crvenog kartona, trenutno bez golgeterskog samopuzdanja zakucan za klupu Njukasla, Mitar je sada samo posmatrač Njukaslove sezone.

Zato je reprezantacija Srbije potrebna Mitroviću kao oaza spasa. A on je njoj još potrebniji. Kada je šutnuo za onaj prvi gol protiv Austrije izgledalo je da je to uradio u grču i da se samo molio da pogodi okvir gola. Kako je ušla, tako je i njemu pala tona pritiska i očekivanja sa leđa. Onaj drugi je već bila klasična majstorija Mitrovića iz najboljih dana. Benitez mu je čestitao preko SMS poruke, ali ga je odmah po povratku u Njukasl zacementirao za klupu.

Ima ona stara da se ne menja tim koji dobija. A Njukaslu je jako bitno da dobro otvori sezonu. Međutim, u Čempionšipu je nemoguće imati tim koji se ne menja. Jedna od najtežih i najzahtevnijih liga u Evropi iziskuje sve resurse. Čak 46 utakmica u , naporan raspored sa često dva meča nedeljno i izjednačenost rivala pružaju šansu svakom igraču da se istakne. Mitro čeka svoju i raduje se sa Gejlom. Sigurno će i ona doći. Tada će morati da je iskoristi. Koliko god ga voleli na severu Engleske, korpulentni Smedervac će te kredite morati da plaća golovima kojih za sada nema.

Moraće. Zbog navijača. Zbog Njukasla. Zbog sebe. Zbog Srbije.

Izvor: mozzartsport