Продају покварено и заражено месо!

Оно у шта се сумњало сада је и потврђено - трговци продају покварено и заражено месо.

Србија 18.10.2016 | 12:00 То је показала ванредна контрола меса и прерађевина коју је ветеринарска инспекција спровела у највећим трговинским ланцима у Београду. Резултати су алармантни - у 98 контрола донесено је чак 65 рјешења за отклањање неусаглашености.

Неправилности су биле различите: од лоших услова продаје и излагања хране, истеклог рока трајања, неправилног декларисања до измјењених органолептичких својстава меса и сухомеснатих производа.

На додатно испитивање инспекција је послала 52 узорка, а ван промета стављено је и уништено 120 килограма меса и 43 килограма прерађевина.

Поред меса, спорни су и производи од млијека, затим јаја и риба. Тако је на уништавање послато и 21 килограм производа од млијека, 690 комада јаја и 1,4 килограм рибе.

"Резултати показују да проблем постоји. Протеклих мјесеци грађани су се жалили на квалитет свјежег меса, прерађевина и других намирница животињског поријекла. То је био сигнал да на тржишту нешто није у реду и показало се да су приговори купаца били основани", испричао је Ненад Петровић, директор Управе за ветерину.

Како је објаснио, ненајављене контроле започете су у трговинским ланцима јер се у њима обавља највећи дио промета животињских намирница. На питање ко су проблематични продавци Петровић није желио да их именује.

"Ванредна контрола се наставља и прошириће се и на друге трговине, мале месаре, укључујући и друге градове и произвођаче. Нико у овој инспекцији нема намјеру да било шта крије, а најдрастичнији примјери кршења прописа биће јавно објављени. Циљ је да заштитимо купце и омогућимо безбједно тржиште. Изгледа да ове контроле раније нису биле толико учестале", поручио је Петровић.

Стручњаци тврде да је месо у Србији веома лошег квалитета. Један од већих проблема је то што се годинама у Србију увози механички сепарисано месо и месни отпад у коме се налазе хормони, антибиотици, тешки метали и друге опасне материје.

Од тога се производе и неке месне прерађевине, а састојци који улазе у састав таквих производа не користе се ни у исхрани животиња у појединим земљама Европске уније. Највише их има у пилећим производима. Ништа није боље ни са домаћим произвођачима.

Бивши начелник ветеринарске инспекције, Мирослав Стојшић, тврди да се у месо додаје све и свашта.

"Пилеће и свињско месо које се може купити у продавницама у Србији поријеклом је с домаћих фарми које раде на велико. Произвођачи утове пилад за 35-40 дана до три килограма живе ваге. То је набилдовано младо месо и пуно је воде. Стока се храни концентратом у који се додају хормони, антибиотици и кокцидиостатици. Ти састојци се депонују у месу и костима и врло су опасни за здравље потрошача, нарочито дјеце", истиче Стојшић и објашњава да су из тог разлога данас крменадле бијеле:

"Кад такво месо оставите у фрижидеру, из њега се исцеди пуна тацна воде".

Он подсјећа и на опасност такозваног МСМ - машински сепарисаног меса, које садржи велике количине мљевених костију препуних тешких метала, антибиотика, хормона, а које се увози из ЕУ.

Према његовим ријечима, све то завршава у месним прерађевинама, прије свега виршлама, кобасицама, саламама и паштетама, које свакодневно једемо, иако је МСМ одавно у ЕУ забрањен чак и за псећу и мачју храну.

"Највише тога има у пилећим производима и у њима је и најопасније, али далеко од тога да је само пилетина угрожена. Код пилића су коске танке, крте, дробљиве, па је од њих тешко прецизно одвојити месо и онда се све дроби, меље са костима, пропушта кроз сита и у тај састав из кости уђу тешки метали, антибиотици, хормони. Те супстанце се наиме највише задржавају управо у костима, а дјелимично и у месу", објашњава Стојшић.

Како каже, све се меље у комплету, кости, шија, тртица, са тртичном жлијездом пуном хормона, често и салмонеле, леђа...

"У западним земљама одавно је забрањено да се оваква смјеса користи у производима намјењеним људској исхрани. У почетку, то су убацивали у храну за псе и мачке, али је онда чак и то забрањено. На крају, пошто то не употребљавају, а уништавање у кафилеријама је скупо, најлакше рјешење је било да то извозе у земље попут наше, увозницима, индустрији меса, мањим произвођачима", наводи Стојшић.

Извор: Информер