Тајанствена посјета која руши Америку

10. октобра је Владимир Путин одледео у Истанбул да лично учествује на Светском енергетском конгресу. Међутим, главни циљ присуства руског председника на турском тлу је, наравно, састанак са Ердоганом, за кога је дошло време да конкретним делима потврди своју намеру за постизање стварне независности Турске.

Свијет 18.10.2016 | 10:30 Такође се може рећи да турски председник има неки приличко озбиљан лични дуг према Путину. Уосталом, према многим изворима, руска страна је заиста пружила Ердогану одлучујућу подршку приликом недавног пуча. Како каже једна руска пословица, једно добро дело заслужује друго, пише “Политруссиа”

Један од главних циљева Путинове посете се огледа у изјави министра енергетике Александра Новака, који је навео да се пут за обнављање руско-турских односа налази у Турском току. Заиста постоји шанса да пакет докумената за Турски ток може бити потписан у блиској будућности, а то је веома високо. За Русију, оно што је важно је обезбеђивање пробоја у ову област, и не само за Газпром и, као што следи, руски буџет за профит.

Суштина је да сада транзит гаса у Турску води преко Украјине, и Русији је потребно да украјински гасовод изгуби стратешку вредност ако је и даље има. И ако ће транзит гаса у северну и централну Европу бити потпуно под управом будућег Северног тока 2, онда ће бављење јужним правцем бити много компликованије.

У том смислу, Турски ток представља ударац за економију и буџет Украјине. То објашањава болну реакцију западних политичара на било коју иницијативу руског гаса која доводи до смањења транзита кроз Украјину. Потписивање руско-турског међудржавног споразума о Турском току од стране Путина и Ердогана ће бити знак да је турски лидер спреман да предузме кораке који се Вашингтону не свиђају. Тек након тога ће даљи дијалог са турским лидером имати смисла.

Још једно питање које ће о ком ће сигурно бити речи на састанку је сарадња са Сиријом. За Русију би било идеално да натера Ердогана да потпуно затвори сиријско-турску границу, чиме би се смањила линија снабдевања значајног дела сиријских екстремиста. Неки кажу да је сиријско-турска граница сада много мање “транспарентна“ него раније, али Руси желе да она не буде уопште транспарентна.

За Анкару ће таква одлука бити веома тешка, јер би било немогуће објаснити бирачима самог Ердогана који сиријске Турке доживљавају као своју браћу, а акције сиријске војске као геноцид. Осим тога, таква одлука би наљутила Вашингтон много више него било који гасовод, и могла би изазвати нови покушај да се збаци Ердоган.

На основу ових разматрања, не треба очекивати пробој преко Сирије. Али би било лепо да се постигне одређени напредак на дипломатском нивоу, као што је признање да би Асад могао бити следећи председник Сирије у будућности уколико он победи на следећим изборима. На крају крајева, Кери је рекао исту ствар сиријским опозиционарима на приватном састанку у САД, а то значи да Ердоган не би починио грех ако би то званично подржао.

То, наравно, веома узнемирава Хилари Клинтон која је буквално пре неки дан изјавила да је Асадов одлазак циљ број један у Сирији. Али ту се ништа не може учинити. У сваком случају, Хилари ће покушати да уклони или убије Ердогана.

Чини се да већина људи већ има утисак о томе шта је Путинова намера коју је донео са собом у Турску. Било би веома корисно за Русију када би могли да убеде или натерају Ердогана да предузме одређене радње које ће му заувек затворити врата да се врати у загрљај Стејт департмента. У сваком случају, он нема ништа добро да очекује од било каквих покушаја да склопи мир са Американцима…

Пакет предложених споразума има још једну важну иницијативу са великом симболичном нијансом. У недавном интервјуу, министар економије Уљукајев је изјавио да не искључује да ће руско-турске трансакције од сада бити у рубљама и лирама, а не доларима, и такође је изразио наду да ће руске и турске централне банке расправљати по том питању.

Претварање руско-турког трговинског промета из долара у рубље и лире, наравно, није ништа тријумфално, али се може сматрати неком врстом тачке без повратка у односима између Анкаре и Вашингтона.
Сви знају колико су Американци осетљиви по питању међународне улоге долара, и многи су приметили да се почетак америчке операције против Гадафија сигурно није случајно поклопио са његовом иницијативом да претвори међународну трговину нафтом у мерење златом. Ердогану је потребно много храбрости или очаја да учини исто.
Након Путинове посете Турској, коначно може да се одговори на питање: Колико су пучисти преплашили Ердогана? Али постоји и друго питање: Да ли је турски лидер уплашен довољно да направи одлучујући пробој ка слободи? Још увек је рано да се да јасан одговор на то питање.

Wебтрибуне.рс