Tajanstvena posjeta koja ruši Ameriku

10. oktobra je Vladimir Putin odledeo u Istanbul da lično učestvuje na Svetskom energetskom kongresu. Međutim, glavni cilj prisustva ruskog predsednika na turskom tlu je, naravno, sastanak sa Erdoganom, za koga je došlo vreme da konkretnim delima potvrdi svoju nameru za postizanje stvarne nezavisnosti Turske.

Svijet 18.10.2016 | 10:30 Takođe se može reći da turski predsednik ima neki priličko ozbiljan lični dug prema Putinu. Uostalom, prema mnogim izvorima, ruska strana je zaista pružila Erdoganu odlučujuću podršku prilikom nedavnog puča. Kako kaže jedna ruska poslovica, jedno dobro delo zaslužuje drugo, piše “Politrussia”

Jedan od glavnih ciljeva Putinove posete se ogleda u izjavi ministra energetike Aleksandra Novaka, koji je naveo da se put za obnavljanje rusko-turskih odnosa nalazi u Turskom toku. Zaista postoji šansa da paket dokumenata za Turski tok može biti potpisan u bliskoj budućnosti, a to je veoma visoko. Za Rusiju, ono što je važno je obezbeđivanje proboja u ovu oblast, i ne samo za Gazprom i, kao što sledi, ruski budžet za profit.

Suština je da sada tranzit gasa u Tursku vodi preko Ukrajine, i Rusiji je potrebno da ukrajinski gasovod izgubi stratešku vrednost ako je i dalje ima. I ako će tranzit gasa u severnu i centralnu Evropu biti potpuno pod upravom budućeg Severnog toka 2, onda će bavljenje južnim pravcem biti mnogo komplikovanije.

U tom smislu, Turski tok predstavlja udarac za ekonomiju i budžet Ukrajine. To objašanjava bolnu reakciju zapadnih političara na bilo koju inicijativu ruskog gasa koja dovodi do smanjenja tranzita kroz Ukrajinu. Potpisivanje rusko-turskog međudržavnog sporazuma o Turskom toku od strane Putina i Erdogana će biti znak da je turski lider spreman da preduzme korake koji se Vašingtonu ne sviđaju. Tek nakon toga će dalji dijalog sa turskim liderom imati smisla.

Još jedno pitanje koje će o kom će sigurno biti reči na sastanku je saradnja sa Sirijom. Za Rusiju bi bilo idealno da natera Erdogana da potpuno zatvori sirijsko-tursku granicu, čime bi se smanjila linija snabdevanja značajnog dela sirijskih ekstremista. Neki kažu da je sirijsko-turska granica sada mnogo manje “transparentna“ nego ranije, ali Rusi žele da ona ne bude uopšte transparentna.

Za Ankaru će takva odluka biti veoma teška, jer bi bilo nemoguće objasniti biračima samog Erdogana koji sirijske Turke doživljavaju kao svoju braću, a akcije sirijske vojske kao genocid. Osim toga, takva odluka bi naljutila Vašington mnogo više nego bilo koji gasovod, i mogla bi izazvati novi pokušaj da se zbaci Erdogan.

Na osnovu ovih razmatranja, ne treba očekivati proboj preko Sirije. Ali bi bilo lepo da se postigne određeni napredak na diplomatskom nivou, kao što je priznanje da bi Asad mogao biti sledeći predsednik Sirije u budućnosti ukoliko on pobedi na sledećim izborima. Na kraju krajeva, Keri je rekao istu stvar sirijskim opozicionarima na privatnom sastanku u SAD, a to znači da Erdogan ne bi počinio greh ako bi to zvanično podržao.

To, naravno, veoma uznemirava Hilari Klinton koja je bukvalno pre neki dan izjavila da je Asadov odlazak cilj broj jedan u Siriji. Ali tu se ništa ne može učiniti. U svakom slučaju, Hilari će pokušati da ukloni ili ubije Erdogana.

Čini se da većina ljudi već ima utisak o tome šta je Putinova namera koju je doneo sa sobom u Tursku. Bilo bi veoma korisno za Rusiju kada bi mogli da ubede ili nateraju Erdogana da preduzme određene radnje koje će mu zauvek zatvoriti vrata da se vrati u zagrljaj Stejt departmenta. U svakom slučaju, on nema ništa dobro da očekuje od bilo kakvih pokušaja da sklopi mir sa Amerikancima…

Paket predloženih sporazuma ima još jednu važnu inicijativu sa velikom simboličnom nijansom. U nedavnom intervjuu, ministar ekonomije Uljukajev je izjavio da ne isključuje da će rusko-turske transakcije od sada biti u rubljama i lirama, a ne dolarima, i takođe je izrazio nadu da će ruske i turske centralne banke raspravljati po tom pitanju.

Pretvaranje rusko-turkog trgovinskog prometa iz dolara u rublje i lire, naravno, nije ništa trijumfalno, ali se može smatrati nekom vrstom tačke bez povratka u odnosima između Ankare i Vašingtona.
Svi znaju koliko su Amerikanci osetljivi po pitanju međunarodne uloge dolara, i mnogi su primetili da se početak američke operacije protiv Gadafija sigurno nije slučajno poklopio sa njegovom inicijativom da pretvori međunarodnu trgovinu naftom u merenje zlatom. Erdoganu je potrebno mnogo hrabrosti ili očaja da učini isto.
Nakon Putinove posete Turskoj, konačno može da se odgovori na pitanje: Koliko su pučisti preplašili Erdogana? Ali postoji i drugo pitanje: Da li je turski lider uplašen dovoljno da napravi odlučujući proboj ka slobodi? Još uvek je rano da se da jasan odgovor na to pitanje.

Webtribune.rs