Дејан Савић о "зрелости" и зашто не скаче у базен...

Селектор ватерполо репрезентације Србије говорио о успеху на Олимпијским играма, са каквим се све притиском носе он и његови играчи, проблемима у српском ватерполу и због чега не жели да скочи у базен и прослави са ватерполистима?

Остали спортови 17.10.2016 | 22:45 Сјајан резултат и прво олимпијско злато у ватерполу за Србију после 28 година нису дошли случајно.

Само селектор "делфина" Дејан Савић зна кроз шта је све прошао откако је децембра 2012. године сео на клупу репрезентације. Притисак за сталним врхунским резултатима, непраштање лошег дана и смена генерација "тресли" су српски ватерполо уз сталне проблеме домаћих клубова.

Када су "делфини" лоше започели игре у Рију народ је брзо изгубио веру у момке који су их толико пута обрадовали, али било је и оних који су веровали да чети Дејана Савића нема равне. И били су у праву.

Репрезентација Србије је у финалу савладала Хрватску (11:7) и освојила злато.

"Превалили смо много тога преко својих леђа, можда највише ја", казао је Савић на почетку интервјуа за рођендански број "Вечерњих новости".

"Од притисака, од проблема, од свих негативности с којима смо се сусретали, кренувши од седмог места на Светском првеству 2013. у Барселони. БИо је то озбиљан шамар који је пре свега освестио мене и нарочито репрезентативце", објаснио је он.

Тензија је свеприсутна.

"Можда је играчима на неки начин било лакше јер су имали клупске сезоне изван земље тако да нису гледали шта се догађа овде. А овде је ситуација, колико год је ми улепшавали, алармантна и критична".

Свестан је да је највећа одговорност са резултатима била на њему. Упозорава да пред свако такмичење, и док не почне, народ око врата њега и његових играча окачи златне медаље, али да није било тако лако у Рију.

"Реално све до Рија нисмо били психички и физички спремни да освојимо прво место. Ова генерација је на СП 2009. у Риму, када су постали прваци света, показала да стварно не преза ни од чега, да се не плаши никога и показала је изузетан квалитет. У Лондону нису сазрелу, а после седмог места на СП у Барселони постали су толико доминантни", казао је он и подсетио да је направљен низ од осам узастопних златних медаља.

На питање да Ватерполо савез Србије има лепу (репрезентативна) и суморну (клубови) стварност одговара...

"Организација, стручни савет морају да направе стратегију за наредне године, да видимо шта даље. Проблем је што клубови материјално стоје лоше, што је лоша инфраструктура, стистем поделе стрестава, што је струка незадовољна и што нас деца напуштају. Дугујемо велику захвалност председнику Николићу, премијеру Вучићу, министру Удовичићу, ОКС, јер су створили одличне услове за финансирање припрема репрезентације. Али, клубови немају ту могућност финансирања. С једне стране остварили смо циљ, а с друге је висока цена пропасти клубова. А ако клубови немају будућност - нема је ни репрезентација", оценио је Савић.

Међутим, колико год било тих злата - Дејан Савић не поштује "обичај" да скочи у базен.

Објаснио је и због чега је то тако...

"Желео сам то да урадим у Рију", почео је он...

"Али, створила се фама око тога, што ме веома нервира. Смета ми што необавезне ствари излазе у први план, а не оне које се тичу такмичења, играча. У Рију нисам скочио, иако су сви очекивали. Још раније сам одлучио да исценирам неколико догађа да пореметим новинаре, да пишу о неким стварима, а не о ватерполу", рекао је он за крај.

Извор: мондо.рс