Интервју - Тумбаковић: Јоветић и Тадић... играчине!

Селектор црногорске репрезентације Љубиша Тумбаковић у разговору за МОНДО анализирао досадашње успехе "соколова". "Јоветић је сјајан момак, играч који диже публику на ноге. Као и Душан Тадић".

Фудбал 16.10.2016 | 22:30
Интервју - Тумбаковић: Јоветић и Тадић... играчине!
Уједињене нису имале запажен резултат. После похода кроз квалификације са Илијом Петковићем, доживјеле су бродолом у Немачкој 2006. Сада опет плове ка мундијалском хоризонту. Иако, разједињене. Свака својом маршрутом. Свака према личним координатама. Свака са својим кормиларом.

Србија и Црна Гора су још далеко од Русије. Али имају сјајно пролазно време после прве три препреке.

Ветар им дува у једра и све своје пратиоце гледају у ретровизору. Довољно да почне стара добра балканска еуфорија.

"Славље је почело још у Копенхагену", открива селектор црногорске фудбалске репрезентације Љубиша Тумбаковић у разговору са нашим колумнистом Небојшом Петровићем.

"Било је еуфорије и на улицама Подгорице, али ми из стручног штаба и људи из ФС Црне Горе чинимо све да се атмосфера држи под контролом. Тек су три рунде одигране и било би глупо да већ сада вадимо карте за Русију. Ретко која репрезентација из било које групе у квалификацијама не машта да заузме једно од прва два места. То вам је као у националним лигама. На почетку бар 10 клубова гаји шампионске амбиције, на крају књига спадне на два или три слова. Истини за вољу, пребродили смо два тешка гостовања. Донели смо четири бода из Румуније и Данске, иако смо играли против главних фаворита у групи. Имамо залиху која нам улива наду и гарантује миран амбијент пред наставак квалификација. По повратку из Клужа сам рекао да ниједна еуфорија не сме да траје дуже од 24 сата. Исто важи и после Казахстана и Данске. Само је то добитна формула за Русију“.

Румунија је донела и више од бода. Изједначење Јоветића само два минута након румунског вођства у 85. минуту доказује да Тумбина екипа, поред квалитета, поседује и карактер.

"То је темељан рад целог савеза. Када сам дошао 1. фебруара, јасно сам ставио до знања да наш план мора да буде национални пројекат. Објаснио сам Дејану Савићевићу шта би требало да буду наши приоритети. Степеник по степеник. Прво да стабилизујемо тим и оставимо добар утисак у овим квалификацијама. Тек после тога да поставимо резултатски циљ и будемо сигурни учесници Европског првенства 2020. Срећом, успеси су поранили. Још боље. Свако ради свој посао и резултат није изостао. Само још да смиримо медијску еуфорију. Треба нам мир да ово изгурамо до краја. Биће времена за славље“.

Једримо одвојено, али размишљамо исто. Менталитет нема везе са географским поделама. Тако је и Казахстан много опаснији од Данске. Зато ни састанак пред ту прву утакмицу није трајао дуго. Само је подсетио играче на то како се Србија провела против бивше совјетске републике.

"Много компликована утакмица. Заиста захтева специфичну психолошку припрему. Наравно да сам експлоатисао и те детаље. Опасно је када се занесеш после успеха на страни против квалитетног ривала, а чека те дуел са теби равним. Такви мечеви траже нешто специјално. Поручио сам им да размишљају о српском искуству из дуела са Казахстаном. Прво полувреме смо одиграли јако добро а дали само један гол. У другом смо били далеко слабији а дали још четири. У фудбалу ништа није онако како се чини на први поглед. Можда резултат и јесте био превисок, али нам је дао снажан ветар у леђа пред меч са Данском".

У Копенхагену, кроз пакао до раја. Бећирај погодио, Данци промашивали, Божовић летио и блистао, а Јоветић све засенио генијалном асистенцијом за победоносни гол:

"Стеван је феноменалан играч. Може да се каже да већ има озбиљне године, али плени на терену и прави је вођа ове екипе. Заиста ми није јасно због чега не игра у Интеру. Сходно својим квалитетима, морао би да буде лидер и у клубу. Понекад не разумем неке своје колеге. Јовета је играч који мами публику на стадионе. Играчи тог профила имају нешто посебно. Својом креативношћу оплемењују читаву екпу. Иако не игра тамо, кад год дође на наше окупљање пуца од енергије. Против Румуна је гинуо на терену и Бог га је погледао па је дао гол у финишу. Против Казахстана се опет све вртело око њега и опет је затресао мрежу. Круна свега у Копенхагену. Маестралан потез. Због таквих ствари се воли фудбал", прича Тумбаковић у даху и наставља:

"Тешко је играче који нису у такмичарском тонусу вратити у прави ритам за само две утакмице у кратком временском периоду. Јовета снагом свог талента и великом жељом да брани боје своје земље надокнађује пропуштено у клубу и увек нађе начин да себе додатно мотивише. Фантастичан момак".

Окосницу тима чине интернационалци. Ето још једне сличности са Србијом. Само голмани и Ристо Радуновић бране част домаће лиге. Није ни Суперлига Србије без својих адута.

"Јанковић, Косовић и Јововић су млади репрезентативци. То је та стратегија. Селекторски посао нема везе са оним свакодневним у клубу. Морам да водим рачуна о томе шта ће да остане иза мене. Сва тројица су јако интересантни играчи. Представљају будућност црногорског фудбала. Ако буду играли стандардно у Партизану и Напретку, већ од Нове године биће близу моје стартне поставе. На њима је да се доказују кроз процес тренинга, на мени је да их поставим на права места. Битно је да верујем у њих", каже Тумбаковић о тандему из Партизана и играчу Црвене звезде на позајмици у Напретку.

Нестваран поглед на табеле три квалификационе групе. Србија са Ирском диктира темпо у својој, Црна Гора се шепури на челу своје, док Азербејџан, без пораза, заостаје само два бода за браниоцем светске титуле.

Смеши ли се то Тумбаковићу дружење са Просинечким и Муслином у Русији?

"Ово поднебље је увек имао квалитетне тренере. Лично, много ценим домаће стручњаке. Од Миљана Миљанића и Бошкова, преко Антића и Љупка Петровића до ових млађих. Проблем је у томе што изостају резултати на клупском плану и нисмо интересантни Европи и свету. Зато нас и нема на великој сцени. Тек кад добијемо шансу, покажемо колико вредимо и шта умемо. Лепо је што се читав регион пробудио. Додао бих и Хрватску која има изузетан тим. Босанци такође имају сјајног селектора (Меша Баждаревић прим.аут). Додуше, Македонце не прате резултати, али се види напредак у њиховој игри. Дај Боже да нас буде што више у Русији. Много верујем у Србију и тврдим да ће од свих нас, она најлакше обезбедити пласман на Светско првенство".

Тренинзи, састанци, конференције, утакмице... има времена да се баци поглед и на друге мечеве.

Уосталом, Тумбаковић има две "своје" репрезентације на путу ка Русији:

"Србија је играла два дана пре нас и испратио сам обе утакмице. Дјелује то много добро. Имамо (Србија) квалитет који је кад-тад морао да дође до изражаја. Муслин се определио за један стил игре који у неким моментима није леп, али на дуже стазе може да донесе резултат. Србија има још више појединаца Јоветићевог нивоа. Дијапазон је много шири него у Црној Гори, што и селектору даје могућност веће ротације. Лакше му је него мени".

Не би ни Тумби било тешко да на располагању има Душана Тадића:

"Увек је поседовао врхунски потенцијал, само га је требало препознати. Он је маестралан играч. Нисам намерно хтео да га апострофирам у претходном одговору. Та његова креативност је невероватна. Сећам га се из Војводине. Иако је тада играо на другој позицији, био је право откровење. Он спада у ту групу играча због којих се долази на трибине. Био је неправедно одсутан из репрезентације. Говорим ово из свог угла, јер сам одувек тежио да у свом тиму имам такве индивидуалце. Где год да сам радио, у Партизану, АЕК-у, па чак и у Кини. Увек самтражио да ми доведу асове који ће да дижу навијаче на ноге. Такви играчи прво мени пружају прилику да уживам поред клупе, а онда и публици која због њих хрли на стадионе".

Много посла очекује Тумбаковића до оног правог ужитка. Пут до Русије води преко гомиле гребена. Наредни је у Јерменији. Погодите шта ће рећи Јоветићу и компанији у свлачионици пред излазак на терен.

"Та сурова наша искуства. Ето додатног мотива. Сарађујем са играчима који су заиста поштени момци и прави професионалци. Једва чекам новембарско окупљање".

Затегните једра. Ветар је идеалан. Нешто се назире на хоризонту. Можда је Кремљ.

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар