Филозофија праштања Војислава Лубарде

Под називом „Филозофија праштања“, у Народној библиотеци у Рогатици рециталом и читањем одломака из његових дјела, обиљежена је годишњица смрти књижевника Војислава Лубарде.

Република Српска 14.10.2016 | 18:20 Читав живот овог књижевника, који је рођен у Рогатици 1939. године, а преминуо у Београду прије три године, био је обиљежен ратном траумом из дјетињства, када је, као дјечак чекао у реду да га убију усташе, и то, пуким случајем, избјегао.

У књижевним дјелима бавио се страдањем Срба у Подрињу за вријеме Другог свјетског рата, што га је довело у немилост тадашњих босанских васти.

Због тога се 1975. године, преселио у Београд, гдје је живио и радио као професионални писац све до своје смрти. Рогатички библиотекари су на годишњицу његове смрти одабрали текстове из његових дјела и са рецитаторима средње школе их предствили читаоцима.

„Није било образложења, владала је прва отоманска самовоља, кадија те тужи, кадија ти суди. А разлог је, признајем, постојао. Не само да сам раскринкао једну наопаку антисрпску политику, већ сам и директно оптужио тадашње властодршце да потискују и укидају све што је везано за српску културу у БиХ, а посебно ћирилицу која је практично већ била укунута. Нису је укинули Турци, ни Калајева аустроугарска политика, чак ни НДХ, али јесу људи који су клицали братству и јединству", прочитала је ученица Сара Нешковић одломак из Лубардиног дијела.

На књижевној вечери било је и Лубардиних савременика, оних који су се с њим дружили или писали о њему као што је био новинар Сретен Митровић.

„Знао сам га јер је био Рогатичанин и долазио је овдје. Као новинар `Ослобођења` извјештавао сам из овог града о њему и његовом писању, а посебно о роману `Гордо посртање`. Он је моје текстове узимао за илустрацију. Овдје су осуђивали његов рад и роман и од власти је жестоко нападан и баш су први напади морали одавде и да потеку, јер је наводно нарушавао братство и јединство" рекао је Митровић.

Директор Народне библиотеке у Рогатици Анђа Ђерић је рекла да је ово само скроман допринос библиотекара да се отргне од заборава Лубардин лик и дјело.

„У Академији наука и умјетности Републике Српске ради се Споменица Војиславу Лубарди што ће бити разлог да подигнемо ово обиљежавање на већи ниво", рекла је Ђерићева.

Лубарда је први роман „Ближњи свој“ објавио 1962. године, а онда слиједе „Љуљашка“, „Гордо посртање“, „Преображење“, „Покајање“ и „Вазнесење“.

Објавио је и шест књига литерарне публицистике.

Рогатичани кажу да се овај град још није одужио према свом великом завичајном писцу.

Иницијатива о томе постоји од најеминентнијих имена актуелне српске културе укључујући и писца Рајка Петрова - Ногу. Предлаже се да једна улица или школа добије његово име.



БН телевизија