Корупција у здравству: Уништени чашћавањем

Корупција у босанскохерцеговачком здравству није никаква тајна. Присутна је у свим сегментима - запошљавању, јавним набавкама, узимању новца од пацијената, одласку у инвалидску пензију...

Босна и Херцеговина 14.10.2016 | 08:42 Ријеч је о системској корупцији, коју нажалост сви толеришу, па је број пријава, а посебно број правоснажно осуђених за корупцију занемарљив.

Тако су од 2012. године само три судска процеса која су покренута против медицинских радника добила епилог.

Докторица Аница Рамић једна је од ријетких особа у БиХ која је одлучила проговорити о проблему корупције у здравству након што је на свом радом мјесту у Дому здравља у Требињу открила низ коруптивних радњи.

Након тога су њен бивши директор, судије, тужиоци и колеге урадили све да је деградирају и уклоне с позиције начелнице Центра за ментално здравље.

Основала је Удружење „Стоп моббинг“, и поднијела кривичну пријаву ЦЈБ због нестанка или отуђења комплета шест стоматолошких ординација и двије зубне технике у вриједности од око 450.000 марака.

Потом је смијењен директор  Дома здравља Драган Ковач, али и након четири године овај предмет је још увијек на суду.


Аница Рамић

“Ово дјело је сврстано у организовани криминал и покренута је званична истрага од стране надлежних органа. ЦЈБ је истражио наше наводе и свој извјештај доставио тужилаштву у Требињу на надлежно рјешавање. На жалост, одговорне особе нису процесуиране јер, по изјави тужиоца у Требињу, нема елемената да је било које лице починило кривично дјело. У овом случају је евидентна  спрега власти и тужилаштва што смо ми и јавно објавили. Удружење припрема нову пријаву главном тужиоцу Републике Српске са свим доказима и налазом судског вјештака који смо добили након нашег инсистирања”, рекла је Рамић и додала да су грађани ти који треба да  схвате да за своје добро и добро будућих генерација треба да без страха, пријаве коруптивне активности и ураде све да би спријечили корупцију. 

У БиХ се најчешће прича о “малој” корупцији

И тако се, како то обично бива код нас, крупне афере брзо заташкају, а корупција у здравству се почне сводити на давање новца докторима или медицинској сестри и то за услугу коју запослени  плаћају кроз здравствено осигурање.

Према свим до сада рађеним истраживањима грађани се управо на овај облик корупције најчешће жале, па тако често плаћају операције, а неријетко морају да “подмажу”  и како би на вријеме били подвргнути неким прегледима. Износ од 300 КМ, колико грађани означавају као најнижу „тарифу” дату љекару већ дуго се у БиХ назива „малом” корупцијом.

Ни на порођај се одавно не иде без пара. Тренд “чашћавања” гинеколога и бабица толико се укорјенио да га више нико и не доживљава као мито.

И Дубравка Вујновић Божић из Удружења ДРИП -Дјеца, родитељи и породиље – каже да се о ,,чашћавању“  медицинских радника често може чути, али да о томе нико не жели јавно причати.

„По питању конкретно породиља, давање новца је постала толико „нормална“ ствар да се то  зове „чашћавање“, а не корупција и мито. То је заиста нешто са чим се тешко ухватити у коштац јер се дубоко укоријенило у свијест људи. О томе се више треба причати у јавности, треба едуковати грађане јер смо у великој мјери и ми као корисници здравствених услуга доприњели оваквој ситуацији. Лично не вјерујем да у Клиничком центру Републике Српске постоји и један љекар који би пустио жену породиљу да се пати или да дође до неких компликација зато што неко није дао паре. Одбијам у то да вјерујем“, рекла је Вујновић Божић.

Најопаснију корупцију грађани не виде 

Ивана Корајлић из Транспаренци Интернешнела БиХ каже да је здравство и доведено у овакву ситуацију – да се код љекара иде са претпоставком да се здравственом раднику морају дати новац или поклон, чак и када се то не тражи - због оне најопасније корупције, која је присутна на највишем нивоу, коју градјана не могу сами видјети.

Ријеч је каже о злоупотреби јавних средстава, незаконитим и сумњивим јавним набавкама у здравству, и свакако политизација здравства која доводи до постављања неадекватних кадрова, који неодговорно руководе установама и средствима која би требала бити уложена за што бољу његу пацијената.

Да је корупција итекако присутна и то на вишим нивоима, односно у министарствима и на мјестима одлучивања, сматра и Миодраг Фемић, предсједник Струковног синдиката доктора медицине Републике Српске. С друге стране увјерен је да корупција међу медицинским радницима није присутна у толикој мјери колико се о томе прича о чему свједочи и број процесуираних случајева.

„Корупције свугдје има па тако и у здравству. Ипак да ли неко размишља о томе како је човјеку  који годинама савјесно ради свој посао, када ујутро осване у новинама као неко ко је укаљао лијечничку професију. Јер било је пријава против доктора, чак и један знатнији број, али ако досциплинска комисија или суд кажу да нема основа за процес или ако се током процеса докаже да дотични није крив, онда он није крив. Корупција је у вишим структурама у министарствима, на позицијама на којима се одлучује и тим се истражни органи требају бавити, а не причама рекла- казала. И на крају крајева ми смо и сами за то да се стане у крај сваком облику корупције, јер желимо чисте редове и само оне љекаре који часно обављају своју дужност“, нагласио је Фемић.



Миодраг Фемић

Иако се област здравства, према индексу перцепције корупције, налази у врху у Босни и Херцеговини, ријетки су случајеви да је неко за ова дјела кривично одговарао.

Координатор мреже ИЦВА-е Милан Мирић сматра да ситуација неће бити боља све док не буде постојале јасне процедуре и док не буду осигурана пуна транспарентност рада здравствених радника и институција.

“Тренутно у БиХ не постоји јасна процедура ако се жели пријавити корупција. Постоје књиге, сандучићи, телефони, али нема обрасца који се може попунити и на основу кога ћете након 10 дана добити повратну информација, односно шта је подузето на основу пријаве. Људи који би и жељели пријавити корупцију, због хаотичног стања и непостојања јасне процедуре одустају прије него што и покушају јер сматрају да је сваки покушај пријаве унапријед осуђен на пропаст јер никада ни не стигне на праву адресу”, истиче Мирић.

Процеси који су добили судски епилог

Да се ријетко пријављују коруптивне радње можда најбоље илуструје податак да су од 2012. године до данас само три доктора у БиХ правоснажно осуђена за корупцију.

Гинеколог Зоран Петровић  један је од њих. Оптужница против Петровића је подигнута у априлу мјесецу 2012. године због основане сумње да је у више наврата захтијевао дар у новцу на име љекарске бриге према пацијентици Е.Ч.  у вези с њеним порођајем и постпорађајним опоравком. Исте године у септембру, након што је признао кривицу, правоснажно је осуђен на три мјесеца затвора.

Међутим, никада није отишао у затвор. Дан након пресуде доктор Петровић је Суду поднио молбу да затворску казну замијени новчаном. Доктор је платио 4.500 евра у замјену за тромјесечни боравак у затвору. И то је била његова једина казна.

Алмир Миројевић, радник Клиничког центра Универзитета у Сарајеву, осуђен је првостепеном пресудом на три године затвора због корупције у запошљавању. Судски процес, а потом и пресуда услиједили су након што је Х.И. пријавила и свједочила да је Миројевићу дала новац да би запослио њеног сина.

Иначе свједок, којој је Тужилаштво дало имунитет добила је прилику говорити о давању мита за запошљавање које је, како је тврдила, постало правило у овој установи. Она сама се запослила у Клиничком центру 2003. године када је, како је рекла током свједочења под пуном кривичном одговорношћу, дала 1.000 марака како би добила посао чистачице.

Она је такође изјавила и како је за уговор на неодређено 2006. године дала 5.000 марака тадашњем директору Центра.

Бивши директор бањалучког Клиничког центра Душко Рачић трећи је доктор који је осуђен за примање мита и фалсификовања исправа.



Душко Рачић

Признањем да је примао мито и фалсификовао службене исправе при додјели инвалидских пензија Рачић се изборио за шест мјесеци затвора и 5.000 марака новчане казне. Према важећем закону, казне до шест мјесеци затвора могу се купити, па ће Рачић ако плати 18.000 марака избјећи робију.

Бука