Старост возила утиче на честе удесе у БиХ

Према подацима Института за привредни инжињеринг, просјечна старост путничких возила у БиХ је 17 година, а упркос томе што свакодневно свједочимо великом броју саобраћајних несрећа са великим материјалним штетама и стравичним посљедицама по људске животе, старост возила која у њима учествују је непозната.

Босна и Херцеговина 14.10.2016 | 08:28 Анализе старости путничких моторних возила се раде квартално, односно свака три мјесеца, у Федерацији БиХ путем Федералног министарства промета и комуникација и стручне институције за надзор рада станица техничких прегледа возила ИПИ Институт за привредни инжењеринг Зеница, а према анализама, просјечна старост возила на улицама у БиХ из године у годину се повећава.

Спој три главна чиниоца у саобраћају - лоша улица, непажљиви возачи и лоше одржавана возила у комбинацији могу довести до већих несрећа па и оних са смртним посљедицама. У развијеним земљама, гдје је просјечна старост возила од 6 до 12 година учешће возила као узрока саобраћајне незгоде, самостално или у комбинацији са ова преостала два фактора, креће се од 15 до 30 одсто, док је према званичним извјештајима Института тај однос у БиХ 0,7 до 1,7 одсто, а они сматрају како ове бројке не одговарају стварном стању на терену.

Уколико је возило старо у просјеку 17 година, чињеница јесте да оно не може учеснику у саобраћају пружити потпуну сигурност.

Како је рекао помоћник командира Саобраћајне полиције МУП-а Кантона Сарајево Елведин Муратспахић, 17 година старости је висок просјек не само с техничког, већ и са свих других безбједносних аспеката.

Један од проблема представљају и издувни гасови, нарочито када се узме у обзир да долази још једна зима, а загађењу ваздуха значајно доприносе и стари и неисправни аутомобили.

Без обзира на старост и исправност моторних возила, возач је тај који сноси највећу одговорност, како код брзине, тако и код свих осталих радњи које обавља приликом управљања возилом и учествовања у саобраћају, сматра Муратспахић.

"Возач треба бити свјестан свога аутомобила. Он мора бити свјестан чињенице колико је његово возило старо и колико је исправно те би се на цести требао понашати у складу с тим", казао је Муратспахић.

Приликом учествовања у саобраћајним несрећама, највећу кривицу и одговорност свакако сноси возач који се највјероватније није припремио и прилагодио вожњу условима на путу те није прилагодио брзину, а када се још узме у обзир и велика старост возила, односно лоша исправност управљача и уређаја за заустављање, катастрофа је неизбјежна.

"Зауставни пут и остали склопови нису у најбољем стању код већине старих возила и никад се не зна када нешто може отказати и довести до катастрофалних посљедица. Стари системи заштите на аутомобилима једноставно не одговарају условима на нашим путева", додао је.

Муратспахић сматра да би власници аутомобила старијих од 10 година требали законом бити обавезани на плаћање додатних такси и чешће вршење техничких прегледа. Додатним таксама би се дестимулисала куповина старијих возила те подстакла куповина новијих.

"Ситуација би била много боља када би на нашим улицама било мање застарјелих возила. Социјална и економска ситуација су такве да многи нису у стању дати више новца за новије возило, али морају имати у виду како се у том истом аутомобилу вози њихова породица те како би, у случају отказивања било којег система, управо они били најугроженији", додаје он.

Муратспахић закључује да за оне који не воде рачуна о исправности моторног возила нема оправдања те како аутомобил данас свакако није луксуз већ пријека потреба, нарочито људима са породицом.

Неисправне кочнице, неисправни управљачи, лоше гуме, људски фактор... све то доприноси небезбједности учесника у саобраћају, саобраћајним несрећама, материјалним штетама и оном најгорем од свега - погибији невиних људи.

(Клиx.ба)