Гладна уста хране национализмом

Док су лидери грађанима БиХ наметали вруће политичке теме, стварни живот грађана остао је по страни и постајао све тежи.

Република Српска 10.10.2016 | 21:39 Од почетка 2015. године до сада јавност је бомбардована причама од којих није имала готово никакве користи, а многе никад није ни разумјела: механизам координације, изјава о европским интеграцијама, реформа правосуђа, ко је издајник у Републици Српској, да ли је стваран или фалсификован потпис министра Драгана Мектића на формирање неке радне групе у Сарајеву

Ништа мање енергије није просуто ни око кредита Милорада Додика, његовог судског процеса за клевету против Младена Босића, одустајања од референдума о правосуђу БиХ, захтјева опозиције да Додик поднесе оставку, њиховог „тајног плана“ за рушење власти, Додикове тужба против самог себе или око пријетње осветом Игору Црнатку. На све то дошли су протести и контрапротести у Бањалуци, те националистички сукоби због објаве пописа становништва и референдума о Дану Републике.



У том периоду, чињенице које живот значе остале су у запећку, а већина их звучи - песимистично. Од 1. маја ове године у Републици Српској је струја за домаћинства скупља 5,4 одсто, а за привреду 3,4 процента. Без посла је 131.927 особа, а према проценама, око 80.000 њих хљеб зарађује на црно.

Сива економија годишње однесе трећину БДП, односно око три милијарде КМ. Просечна плата у Републици Српској од 838 КМ није довољна ни за основне трошкове живота, а најниже зарађују радници у привреди. Близу 84.000 радника пријављено је на плату до 500 КМ.

Просјечна пензија је годинама 320 КМ, али многи пензионери примају минималних 180 марака. Више од 150.000 грађана су “социјални случајеви”.

Професор политичког маркетинга на Бањалука колеџу Младен Миросављевић тврди да политичке странке наметнутим темама, углавном националним, настоје скренути пажњу са животних тема и проблема који нас цекају.



"Можда су управу и они који тврде да грађани не желе чути истину, поготово ако она звучи песимистично, и радије слушају лажна обећања, живећи у увјерењу да ће све проблеме ријешити неко други. Наравно, на безболан начин по њих. Довољно је такође погледати медије па уочити да је одавно завладало пропагандно и тзв. 'жуто' новинарство, које је управо у функцији скретања пажње са правих проблема", каже Миросављевић за „ЕуроБлиц“.

Задужења

Влада Републике Српске се прошле године путем хартија од вредности задужила за 407,6 милиона КМ, а ове године 375 милиона КМ, плус 51,2 милиона КМ кредута ММФ.

Обавезе привреде Републике Српске расле су у посљедњих неколико година просјечно за око 600 милиона КМ годишње, а у прошлој години су достигле чак 15,5 милијарди КМ.

Пропале су двије банке – Бобар и Банка Српске, а у њима десетине милиона КМ депозита буџетског новца.

(ЕуроБлиц)