Анализа: ''Орлови'' - Чекајући стуб одбране...

Муслинов темељ је пре почетка квалификација доживео тежак ударац, па и због тога можда Србија прима више голова него што би смела. Ако се та цифра преполови, шансе за пласман у Русију су реалне.

Фудбал 12.10.2016 | 23:45
Анализа: ''Орлови'' - Чекајући стуб одбране...
“Душан Тадић”!

Орило се Мараканом из петнаестак хиљада грла ново пробуђених верника у национални тим. Последњи пут када је Маракана на утакмици репрезентације скандирала једном играчу било је то Немањи Матићу у мечу са Хрватском. Ироније ли - да не кажемо трагедије - што су два понајбоља играча српског фудбала морали да прођу голготе код сујетних селектора и буду избачени из националног тима, да би тек касније доказали неоспорну класу.

Оне ман схоw велемајстора из Бачке Тополе је као јорганом покрио све фалинке у победи против Аустрије. Дуго чеканој победи над неким иоле озбиљним ривалом (када је то важно, а не на крају изгубљених квалификација) која као на почетку Антићевог мандата отвара врата неких већих надања и бољих тренутака за репрезентацију Србије. Тадићева симултанка је боља позивница од свих усиљених покушаја ФСС и подељених улазница да се навијачи врате на трибине и опет кличу Орловима. Игра, голови, потези… То је оно због чега се долази на стадион, због чега се навија и због чега се буди она исконска и природна љубав према фудбалу. И обнавља крхки национални набој око репрезентације.

Тадић је то урадио у спектакуалрном стилу и “кривац” је што ће на следећем мечу репрезентацији бити макар десетак хиљада навијача више. Оних који су синоћ нервозно цупкали и јели се испред телевизора жалећи што нису преломили да оду на Маракану. ПослеТадићевих мајсторија, многи су свечано обећали да ће у следећем мечу бити уз Орлове и да ће опет навијати за репрезентацију.

Тадићев плес на травњаку стадиона Рајко Митић је извукао целу ситуацију. Поништио минусе у игри, покрпио грешке саиграча и резултирао оним најважнијим циљем: освајањем три бода.

Међутим, да би Маракана опет била пуна, да би се континуитет наставио и да би све то на крају резултирало палсманом у Русију, пред селектором Муслином (и његовим пажљиво бираним сарадницима) је још посла. Озбиљног посла! За сада, селектор заслужује подршку с обзиром какву је олупину од тима затекао од претходника. Ради, склапа, ствара… Тек је на почетку, вероватно је и он свестан шта не функционише и шта треба и мора да се мења. Зато је капитал од седам бодова из три меча у таквим околностима велика ствар.

После три пријатељске и исто толико квалификационих утакмица са Муслином на челу стручног штаба, стаклена одбрана Орлова представља тренутно највећи проблем за пласман у Русију. У тих шест утакмица, Србија је примила седам голова. Само против нејаке Молдавије је сачувала мрежу.

Муслин је променио и систем и начин игре Србије. И изненадио коначним резултатима. Од тренера који је дефанзивом, стрпљењем и студиозним обраћањем пажње на све детаље, ломио ривале у зениту каријере на клупи Црвене звезде, очекивало се да крене стопама ИлијеПетковића и паркира испред гола легију са ножем у зубима. Уместо тога, Муслин је на почетку мандата сервирао тим који игра на гол више и убира плодове из креација Тадића иКостића. Али арматура последње линије је приоритет за селектора како би се позитиван тренд наставио у изједначеној групи где ће се сваки примљени гол скупо плаћати. Као онај ДарилаМарфија у септембру.

Прелазак на формацију 3-5-2 са тројицом штопера носи велике ризике што се види и на примеру српског тима. Ретке су екипе које данас иргају у овом систему. Поготово репрезентације јер се још теже прилагодити на захтевну шему са тројицом у последњој линији када тренер има екипу на окупу тек неколико дана на репрезентативним окупљањима. Најбољи пример је била Контеова Италија, али они су из Јувентуса понели темељ и зато су тако добро функционисали. То је одбрана која може да игра и завезаних очију. Која држи линију и када изађе на кафу. Од клубова данас је тај систем на снази у Јувентусу, Фиорентини, Торину, Вотфорду и однедвано у Челсију. Уиграност је ДНК ове оријентације и зато на репрезентативном плану није тако лако примењива. Али Муслин је зацртао тај пут и од њега не одустаје, а досадашњи резултати му дају за право да остане веран идеји.

Чак би промена формације и прелазак на четворицу у одбрани били погубни усред квалификација и зато је једино решење да се грешке исправе и да се настави овим путем.

Против Аустрије су се бољке последње тројке најбоље виделе. Наша срећа ја што је Тадић имао свој дан и наплатио све добре потезе, а Арнаутовић није своје. Фортуна је била уз Орлове, али она није савезник на којег се може рачунати.

Муслин има мало времена до новембра да отклони недостатаке српске одрбане, а потом још пола године да детаљно проучи све фалинке и утегне дефанзиву пред пролећни наставак квалификација.

Последња линија је против Аустрије заиста деловала порозно и рђаво. Матија Настасић је оставио најбољи утисак и показао да он није споран. Али у овом систему један не може да покрије осталих. Преостале две трећине последње линије треба да Тадића и саиграче часте поштеном вечером за начин на који су им покрпили грешке испред Стојковића.

Стефан Митровић је био директан кривац за голове Аустријанаца и отворио је капију ривалима да решетају. Десна страна одбране са капитеном Ивановићем и Рукавином којем фали минутаже у плућима на клупском нивоу су били коридор којим су Аустријанци улазили у највећи број прилика. Додуше, има ту и до квалитета противника пошто су Алаба и Арнутовићкреирали шансе по левом крилу Аустрије. Арнаутовић је Ивановића прескакао као од шале и сва срећа па мушица на његовом нишану није била наштелована па су шансе завршавале ван оквира гола Орлова. Али Аранутовић је Ивановића потпуно избацио из лежишта, подсетио наПодолског из Јужне Африке који је српског дефанзивца пролазио попут брзог воза. Сва срећа па се тада завршило Ланетовим голом, а синоћ Тадићевом симултанком.

Митровићево присуство  стартних 11 је било изненађење с обзиром да је Муслин на тој позицији у прва два квалифиациона дуела веровао Јагошу Вуковићу чија фудбалска каријера је оживела у Коњи. Иако ни Вуковић не улива превелики оптимизам, ваља подсетити да је у тој скомној Коњи стуб одбране. А та одбрана је прошлог пролећа била хит не само турског, већ и европског фудбала са серијом од само девет примљених гоолова у 19 утакмица без пораза. Са друге стране, Митровић је стандардан у Генту, који такође тешко губи и ретко прима голове, али деоријентисаност и непоузданост које је синоћ показао га дистанцирају од стартне поставе, а можда и од селекторовог позива за наставак квалификација.

Ивановић такође постаје проблем. Што због партија које пружа у националном тиму, што због статуса у Челсију који не обећава. Конте је у прошлом колу прешао на систем са тројицом у последњој линији (3-4-3) и за Ивановића није било места у првој постави. А тако нешто је и најављивано приликом купвина Маркоса Алонса и Давида Луиза. Ако се те прогнозе остваре и Италијан постепено склони Ивановића на маргине прве поставе, онда је то проблем и за Србију јер капитен неће имати континуитет игара. Уз бојазан да је код ДиМатеа и Бенитеза прошао зенит каријере. Били смо сведоци епохе када је репрезентација вукла баласт имена Мијатовића, Михајловића и још неких играча који нису умели да схвате када је доста за разлику од Немање Видића.

Поставља се питање алтернатива којима селектор Муслин располаже. Помало је заборављена чињеница да је Муслинов темељ пред поечтак квалификација уздрмао земљотрес. Његово откриће Немања Милуновић је доживео тешку повреду колена. Почетак Муслиновог селекторског мандата је наговестио да ће штопер БАТЕ Борисова бити један од кључних играча и стуб одбране. Једини је одиграо сва три меча у мини циклусу пријатељских утакмица и у њима провео сваки минут на терену. И показао се као потпуни погодак јер збирни утисак је да је Милуновић био наш најбољи појединац у тим утакмицама. Сјајан у дуелу, добро постављен, са способношћу да чита игра противника и покрије киксеве саиграча. Муслин је у њему намирисао једног од главних играча у постепеној смени генерација, али и морао да тражи друга решења попут Вуковића и Митровића после повреде.Милуновић ће прескочити и гостовање Велсу, а са тренинзима ће почети тек у децембру или јануару. У теорији, биће спреман за пролећни дуел у Грузији, али проблем је што неће бити у такмичарском ритму јер нова сезона у Белорусији почиње тек у априлу.

Муслин има солидан избор када су одбрамбене алтернативе у питању. Једна од њих јеНикола Максимовић. Најскупљи српски фудбалер у историји на којег се гледа другим очима откако је закачио ту лускузну етикету. На септембарском списку  га није било због афере у клубу, а Муслин га је позвао за Аустријанце и дао му шансу у финишу са клупе што значи да има поверење у њега. Осим квалитета који су у Наполију проценили на скоро 30.000.000 евра, Максимовићева предност је и чињеница да је две године код Вентуре у Торину иргао у систему 3-5-2 који Муслин примењује у Србији. Почео је да игра и за Наполи, имаће јаке мечеве у ногама и он је најближи првој постави од штопера који чекају шансу. Најбоље се сналази на десној страни одбране где сада игра Ивановић и са 24 година није више перспектива већ реалност националног тима. На истој позицији у Фиорентини је незамењив Ненад Томовић, али он од Муслиновог доласка није добијао позив и није озбиљна опција за сада.

Муслин рачуна и на Слободана Рајковића који је због повреде овог пута морао да одустане. Али за Велс ће вероватно добити позив. Стандардан је у Палерму где га чека борба за опстанак и један је од ретких играча у тиму Росанера чији квалитет није споран. У септембру је позив добио и Душко Тошић. Стандардан у Бешикташу, игра левог штопера кодГунеша који у њега има неограничено поверење и добра је алтернатива за Настастића. Списак кандидата за дрес Орлова затавара Урош Спајић који се у Тулузу није прославио и тренутно рехабилитује каријеру у Андерлехту али још није на нивоу репрезентативних захтева.

И то је отприлике све што се тиче штопера које Муслин има на располагању. Њихови наследници из младе репрезентације у овом тренутку нису реалност и далеко су од А тима. Неки још квалитетом нису стасали попут Лазића или Филиповића, неки су у Б тимовима својих клубова попут Јовановића или Вељковића, неки уопште не играју попут Срђана Бабића… У најбољим српским клубовима не прозиводе штопере већ их за лепе паре увозе са сумњивих тржишта тако да нам будућност није ружичаста...

Одбрана до сада није улиливала велико поверење, Настасић је једини који је положио испит. Постао је стандардан у Шалкеу, повреде су прошлост и та каријера полако почиње да оживљава иако је избор клуба проблематичан због Шалкеовог начина игре и великог броја примљених голова.

Муслин нема много времена за склапање тима који ће се супроставити Велсу у новембру и најбитније ће му бити да играчи имају континуитет у клубовима и да на то мало тренинга које имају када се окупе у репрезентацији постану што компактнији и уигранији. Помоћ селектору би требало да представља и присуство бивших дефанзиваца Младена Крстајића иСергеја Гуренка у стручном штабу. 

Ако Муслин као стари специјалац за дефанзивне варијанте, уз своје велико искуство и знање из француске школе, пронађе прави рецепт да преполови број примљених голова - уз напад који сада функционише - имамо разлога да се надамо репрезентацији Србије као учеснику неког великог такмичења после осам година. А то је после Пижона, Михајловића,Адвоката и Ћурчића деловало као утопија…

Извор: моззартспорт

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Сагуенеy

13.10.2016 21:20

Немања Антонов и Невен Суботић

ОДГОВОРИТЕ