Analiza: ''Orlovi'' - Čekajući stub odbrane...

Muslinov temelj je pre početka kvalifikacija doživeo težak udarac, pa i zbog toga možda Srbija prima više golova nego što bi smela. Ako se ta cifra prepolovi, šanse za plasman u Rusiju su realne.

Fudbal 12.10.2016 | 23:45 “Dušan Tadić”!

Orilo se Marakanom iz petnaestak hiljada grla novo probuđenih vernika u nacionalni tim. Poslednji put kada je Marakana na utakmici reprezentacije skandirala jednom igraču bilo je to Nemanji Matiću u meču sa Hrvatskom. Ironije li - da ne kažemo tragedije - što su dva ponajbolja igrača srpskog fudbala morali da prođu golgote kod sujetnih selektora i budu izbačeni iz nacionalnog tima, da bi tek kasnije dokazali neospornu klasu.

One man show velemajstora iz Bačke Topole je kao jorganom pokrio sve falinke u pobedi protiv Austrije. Dugo čekanoj pobedi nad nekim iole ozbiljnim rivalom (kada je to važno, a ne na kraju izgubljenih kvalifikacija) koja kao na početku Antićevog mandata otvara vrata nekih većih nadanja i boljih trenutaka za reprezentaciju Srbije. Tadićeva simultanka je bolja pozivnica od svih usiljenih pokušaja FSS i podeljenih ulaznica da se navijači vrate na tribine i opet kliču Orlovima. Igra, golovi, potezi… To je ono zbog čega se dolazi na stadion, zbog čega se navija i zbog čega se budi ona iskonska i prirodna ljubav prema fudbalu. I obnavlja krhki nacionalni naboj oko reprezentacije.

Tadić je to uradio u spektakualrnom stilu i “krivac” je što će na sledećem meču reprezentaciji biti makar desetak hiljada navijača više. Onih koji su sinoć nervozno cupkali i jeli se ispred televizora žaleći što nisu prelomili da odu na Marakanu. PosleTadićevih majstorija, mnogi su svečano obećali da će u sledećem meču biti uz Orlove i da će opet navijati za reprezentaciju.

Tadićev ples na travnjaku stadiona Rajko Mitić je izvukao celu situaciju. Poništio minuse u igri, pokrpio greške saigrača i rezultirao onim najvažnijim ciljem: osvajanjem tri boda.

Međutim, da bi Marakana opet bila puna, da bi se kontinuitet nastavio i da bi sve to na kraju rezultiralo palsmanom u Rusiju, pred selektorom Muslinom (i njegovim pažljivo biranim saradnicima) je još posla. Ozbiljnog posla! Za sada, selektor zaslužuje podršku s obzirom kakvu je olupinu od tima zatekao od prethodnika. Radi, sklapa, stvara… Tek je na početku, verovatno je i on svestan šta ne funkcioniše i šta treba i mora da se menja. Zato je kapital od sedam bodova iz tri meča u takvim okolnostima velika stvar.

Posle tri prijateljske i isto toliko kvalifikacionih utakmica sa Muslinom na čelu stručnog štaba, staklena odbrana Orlova predstavlja trenutno najveći problem za plasman u Rusiju. U tih šest utakmica, Srbija je primila sedam golova. Samo protiv nejake Moldavije je sačuvala mrežu.

Muslin je promenio i sistem i način igre Srbije. I iznenadio konačnim rezultatima. Od trenera koji je defanzivom, strpljenjem i studioznim obraćanjem pažnje na sve detalje, lomio rivale u zenitu karijere na klupi Crvene zvezde, očekivalo se da krene stopama IlijePetkovića i parkira ispred gola legiju sa nožem u zubima. Umesto toga, Muslin je na početku mandata servirao tim koji igra na gol više i ubira plodove iz kreacija Tadića iKostića. Ali armatura poslednje linije je prioritet za selektora kako bi se pozitivan trend nastavio u izjednačenoj grupi gde će se svaki primljeni gol skupo plaćati. Kao onaj DarilaMarfija u septembru.

Prelazak na formaciju 3-5-2 sa trojicom štopera nosi velike rizike što se vidi i na primeru srpskog tima. Retke su ekipe koje danas irgaju u ovom sistemu. Pogotovo reprezentacije jer se još teže prilagoditi na zahtevnu šemu sa trojicom u poslednjoj liniji kada trener ima ekipu na okupu tek nekoliko dana na reprezentativnim okupljanjima. Najbolji primer je bila Konteova Italija, ali oni su iz Juventusa poneli temelj i zato su tako dobro funkcionisali. To je odbrana koja može da igra i zavezanih očiju. Koja drži liniju i kada izađe na kafu. Od klubova danas je taj sistem na snazi u Juventusu, Fiorentini, Torinu, Votfordu i odnedvano u Čelsiju. Uigranost je DNK ove orijentacije i zato na reprezentativnom planu nije tako lako primenjiva. Ali Muslin je zacrtao taj put i od njega ne odustaje, a dosadašnji rezultati mu daju za pravo da ostane veran ideji.

Čak bi promena formacije i prelazak na četvoricu u odbrani bili pogubni usred kvalifikacija i zato je jedino rešenje da se greške isprave i da se nastavi ovim putem.

Protiv Austrije su se boljke poslednje trojke najbolje videle. Naša sreća ja što je Tadić imao svoj dan i naplatio sve dobre poteze, a Arnautović nije svoje. Fortuna je bila uz Orlove, ali ona nije saveznik na kojeg se može računati.

Muslin ima malo vremena do novembra da otkloni nedostatake srpske odrbane, a potom još pola godine da detaljno prouči sve falinke i utegne defanzivu pred prolećni nastavak kvalifikacija.

Poslednja linija je protiv Austrije zaista delovala porozno i rđavo. Matija Nastasić je ostavio najbolji utisak i pokazao da on nije sporan. Ali u ovom sistemu jedan ne može da pokrije ostalih. Preostale dve trećine poslednje linije treba da Tadića i saigrače časte poštenom večerom za način na koji su im pokrpili greške ispred Stojkovića.

Stefan Mitrović je bio direktan krivac za golove Austrijanaca i otvorio je kapiju rivalima da rešetaju. Desna strana odbrane sa kapitenom Ivanovićem i Rukavinom kojem fali minutaže u plućima na klupskom nivou su bili koridor kojim su Austrijanci ulazili u najveći broj prilika. Doduše, ima tu i do kvaliteta protivnika pošto su Alaba i Arnutovićkreirali šanse po levom krilu Austrije. Arnautović je Ivanovića preskakao kao od šale i sva sreća pa mušica na njegovom nišanu nije bila naštelovana pa su šanse završavale van okvira gola Orlova. Ali Aranutović je Ivanovića potpuno izbacio iz ležišta, podsetio naPodolskog iz Južne Afrike koji je srpskog defanzivca prolazio poput brzog voza. Sva sreća pa se tada završilo Lanetovim golom, a sinoć Tadićevom simultankom.

Mitrovićevo prisustvo  startnih 11 je bilo iznenađenje s obzirom da je Muslin na toj poziciji u prva dva kvalifiaciona duela verovao Jagošu Vukoviću čija fudbalska karijera je oživela u Konji. Iako ni Vuković ne uliva preveliki optimizam, valja podsetiti da je u toj skomnoj Konji stub odbrane. A ta odbrana je prošlog proleća bila hit ne samo turskog, već i evropskog fudbala sa serijom od samo devet primljenih goolova u 19 utakmica bez poraza. Sa druge strane, Mitrović je standardan u Gentu, koji takođe teško gubi i retko prima golove, ali deorijentisanost i nepouzdanost koje je sinoć pokazao ga distanciraju od startne postave, a možda i od selektorovog poziva za nastavak kvalifikacija.

Ivanović takođe postaje problem. Što zbog partija koje pruža u nacionalnom timu, što zbog statusa u Čelsiju koji ne obećava. Konte je u prošlom kolu prešao na sistem sa trojicom u poslednjoj liniji (3-4-3) i za Ivanovića nije bilo mesta u prvoj postavi. A tako nešto je i najavljivano prilikom kupvina Markosa Alonsa i Davida Luiza. Ako se te prognoze ostvare i Italijan postepeno skloni Ivanovića na margine prve postave, onda je to problem i za Srbiju jer kapiten neće imati kontinuitet igara. Uz bojazan da je kod DiMatea i Beniteza prošao zenit karijere. Bili smo svedoci epohe kada je reprezentacija vukla balast imena Mijatovića, Mihajlovića i još nekih igrača koji nisu umeli da shvate kada je dosta za razliku od Nemanje Vidića.

Postavlja se pitanje alternativa kojima selektor Muslin raspolaže. Pomalo je zaboravljena činjenica da je Muslinov temelj pred poečtak kvalifikacija uzdrmao zemljotres. Njegovo otkriće Nemanja Milunović je doživeo tešku povredu kolena. Početak Muslinovog selektorskog mandata je nagovestio da će štoper BATE Borisova biti jedan od ključnih igrača i stub odbrane. Jedini je odigrao sva tri meča u mini ciklusu prijateljskih utakmica i u njima proveo svaki minut na terenu. I pokazao se kao potpuni pogodak jer zbirni utisak je da je Milunović bio naš najbolji pojedinac u tim utakmicama. Sjajan u duelu, dobro postavljen, sa sposobnošću da čita igra protivnika i pokrije kikseve saigrača. Muslin je u njemu namirisao jednog od glavnih igrača u postepenoj smeni generacija, ali i morao da traži druga rešenja poput Vukovića i Mitrovića posle povrede.Milunović će preskočiti i gostovanje Velsu, a sa treninzima će početi tek u decembru ili januaru. U teoriji, biće spreman za prolećni duel u Gruziji, ali problem je što neće biti u takmičarskom ritmu jer nova sezona u Belorusiji počinje tek u aprilu.

Muslin ima solidan izbor kada su odbrambene alternative u pitanju. Jedna od njih jeNikola Maksimović. Najskuplji srpski fudbaler u istoriji na kojeg se gleda drugim očima otkako je zakačio tu luskuznu etiketu. Na septembarskom spisku  ga nije bilo zbog afere u klubu, a Muslin ga je pozvao za Austrijance i dao mu šansu u finišu sa klupe što znači da ima poverenje u njega. Osim kvaliteta koji su u Napoliju procenili na skoro 30.000.000 evra, Maksimovićeva prednost je i činjenica da je dve godine kod Venture u Torinu irgao u sistemu 3-5-2 koji Muslin primenjuje u Srbiji. Počeo je da igra i za Napoli, imaće jake mečeve u nogama i on je najbliži prvoj postavi od štopera koji čekaju šansu. Najbolje se snalazi na desnoj strani odbrane gde sada igra Ivanović i sa 24 godina nije više perspektiva već realnost nacionalnog tima. Na istoj poziciji u Fiorentini je nezamenjiv Nenad Tomović, ali on od Muslinovog dolaska nije dobijao poziv i nije ozbiljna opcija za sada.

Muslin računa i na Slobodana Rajkovića koji je zbog povrede ovog puta morao da odustane. Ali za Vels će verovatno dobiti poziv. Standardan je u Palermu gde ga čeka borba za opstanak i jedan je od retkih igrača u timu Rosanera čiji kvalitet nije sporan. U septembru je poziv dobio i Duško Tošić. Standardan u Bešiktašu, igra levog štopera kodGuneša koji u njega ima neograničeno poverenje i dobra je alternativa za Nastastića. Spisak kandidata za dres Orlova zatavara Uroš Spajić koji se u Tuluzu nije proslavio i trenutno rehabilituje karijeru u Anderlehtu ali još nije na nivou reprezentativnih zahteva.

I to je otprilike sve što se tiče štopera koje Muslin ima na raspolaganju. Njihovi naslednici iz mlade reprezentacije u ovom trenutku nisu realnost i daleko su od A tima. Neki još kvalitetom nisu stasali poput Lazića ili Filipovića, neki su u B timovima svojih klubova poput Jovanovića ili Veljkovića, neki uopšte ne igraju poput Srđana Babića… U najboljim srpskim klubovima ne prozivode štopere već ih za lepe pare uvoze sa sumnjivih tržišta tako da nam budućnost nije ružičasta...

Odbrana do sada nije ulilivala veliko poverenje, Nastasić je jedini koji je položio ispit. Postao je standardan u Šalkeu, povrede su prošlost i ta karijera polako počinje da oživljava iako je izbor kluba problematičan zbog Šalkeovog načina igre i velikog broja primljenih golova.

Muslin nema mnogo vremena za sklapanje tima koji će se suprostaviti Velsu u novembru i najbitnije će mu biti da igrači imaju kontinuitet u klubovima i da na to malo treninga koje imaju kada se okupe u reprezentaciji postanu što kompaktniji i uigraniji. Pomoć selektoru bi trebalo da predstavlja i prisustvo bivših defanzivaca Mladena Krstajića iSergeja Gurenka u stručnom štabu. 

Ako Muslin kao stari specijalac za defanzivne varijante, uz svoje veliko iskustvo i znanje iz francuske škole, pronađe pravi recept da prepolovi broj primljenih golova - uz napad koji sada funkcioniše - imamo razloga da se nadamo reprezentaciji Srbije kao učesniku nekog velikog takmičenja posle osam godina. A to je posle Pižona, Mihajlovića,Advokata i Ćurčića delovalo kao utopija…

Izvor: mozzartsport